1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Hrane sve manje, namirnice sve skuplje!

Pojedini stručnjaci tvrde da su banke i trgovci na berzi odgovorni za povećanje cena životnih namirnica. Istovremeno, neki eksperti su potražili uzroke za siromaštvo na drugoj strani.

default

Hrane sve manje

Nemiri su besneli u mnogim zemljama sveta između 2007. i 2008. godine: Hiljade ljudi demonstrirali su protiv prevelikih cena namirnica u Maroku, u takozvanoj „pobuni hleba“. Rast cena u Meksiku izazvao je takozvanu „Tortilja krizu“. Nasilne demonstracije potresale su Pakistan, Somaliju i Indiju. U Burkini Faso i Senegalu ljudi su izašli na ulicu zvog „skupog života“. Povod za sve te nemire bio je skok cena osnovnih životnih namirnica.

Kartoffeln in Supermarkt in Hannover

Namirnica za sada još uvek ima dovoljno

Cene pirinča, pšenice, kukuruza i soje višestruko su se uvećale između juna 2007. i juna 2008. U Etiopiji cena kukuruza porasla je za skoro 200 odsto, pšenica je u Somaliji poskupela za 300, a u Sudanu za oko 90 odsto.

Mnogi kažu da su za to odgovorne špekulacije na tržištu životnih namirnica. Preko poljoprivrednih fondova, banke, hedž-fondovi i državni ulagači mogu da se klade na buduće cene namirnica poput pšenice, kukuruza ili soje. „Pojedine banke ulagačima nude posebne fondove, koji profitiraju, ako cena sirovina raste. Novac se tada ulaže u skladu sa tim“, objašnjava Markus Hen iz nevladine organizacije Viid. Viid i druge nevladine organizacije kao što je Fudvoč ili Oksfam smatraju da ovi mehanizmi snose deo odgovornosti za nedostatak hrane.

Sporna krivica špekulanata

Istraživači sa Univerziteta Hale-Vitenberg protive se tom gledišu. Pregled naučnih članaka i studija u periodu od 2010. do 2012. doveo ih je do zaključka da finanijske špekulacije ne uzrokuju visoke cene hrane – već drugi faktori: „Ljudi se danas hrane bolje nego ranije, naročito su dostupne mesne prerađevine. To povećava potražnju za prirodnim sirovinama.“ objašnjava Ingo Pies, ekonomski etičar univerziteta Hale-Vitenberg i jedan od autora istraživanja. Uz to, subvencije za ekološka goriva utiču na tržište. Velike površine koriste se za uzgoj biljaka iz kojih se dobija energija, pa zbog toga nisu dostupne za poljoprivredu.

Kartoffelerntemaschine auf Kartoffelacker in Thüringen

Plantaža krompira u Nirnbergu


Istovremeno, predstavnici nevladinih organizacija optužuju istraživače iz Hale-Vitenberga da nisu uzeli u obzir sve relevantne studije. „Oni su razmatrali studije koje njima odgovaraju“, kaže Markus Hen iz organizacije Viid. Studije koje se ne uklapaju kritikovane su do detalja, dok su rezultati onih drugačijih jednostavno prihvatani, kaže on. Međutim, Ingo Piejs kaže da se pojedine studije koje su poslale organizacije „ne pozivaju na naučnu literaturu, već na literaturu koju nisu napisali naučnici.“

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) priznaje da su špekulacije vezane za poljoprivredno zemljište naglo porasle od 2008, ali to za njih nije direktan uzrok za povećanje cena. „Ta vrsta finansijskih špekulacija možda i ima delimičan uticaj na kretanje cena, ali dugoročni rast cena se ne može objasniti time“, kaže Karmel Kahil, glavna savetnica u Direkciji za trgovinu i poljoprivredu u toj organizaciji.

Sve veće cene

Tomaten

Paradajz

I Mihael Brintrup iz Nemačkog instituta za razvojnu politiku prati diskusiju o trgovini hranom. Pročitao je istraživanje sa Univerziteta Hale, i zalaže se za drugačije stanovište. „Na cene utiče puno faktora. Na primer, one se menjaju zato što su u Americi, Rusiji ili Australiji opali prinosi”, objašnjava on. Bilo bi veoma teško odrediti tačan uticaj špekulacija.

U OECD-u kažu da će cene namirnica kao što su kukuruz, pirinač i pšenica, i dalje rasti zbog povećanja broja stanovnika. “Cena pšenice upravo je poralsa za 80 odsto, i to će se logično odraziti na cenu hleba”, kaže Momar Ndao, predsedavajuči organizacije za zaštitu potrošača ASCOSEN u Senegalu. Pjer Nakoulma, predsedavajući slične organizacije u Burkini Faso to potvrđuje: “Nedavno smo imali problem, jer su pekari štrajkovali zbog povećanja cena pšenice.” Skuplje namirnice za mnoge će značiti gladovanje.

Saveti iz Evropske unije

Nevladine organizacije žele da nateraju banke i druge finansijske aktere da se uzdrže od špekulacija u oblasti osnovnih životnih namirnica. Komercbank, druga po veličini banka u Nemačkoj, odlučila je da okonča ponudu investicija u tom sektoru, u novembru 2011.

Naučnici Univerziteta Hale-Vitenberg tome ne pridaju veliku važnost. “Finansijske špekulacije su sporedna stvar. Moramo da postavljamo važna pitanja”, kaže Ingo Pies. U prvom redu važno je “da se isprave greške političara, ojačaju tržišta i da se podrži prenos tehnologije. Potrebno nam je da tehnologija stigne do zemalja u razvoju”. Tako bi se omogućila veća proizvodnja, a to je neophodno da se prehrani devet milijardi ljudi u 2050. godini, kaže Ingo Pies za DW.

EU namerava da usvoji nova pravila za poljoprivredna tržišta početkom sledeće godine. Predsedavajući odbora za poljoprivredu i razvoj u Evropskom parlamentu tim povodom za DW kaže: “Zaista moramo da se borimo protiv špekulacija. Ali ne bismo smeli da zaboravimo da je pravi razlog nestabilnosti u poljoprivredi velika razlika između ponude i potražnje.“

Autor: Erik Segueda / Darko Janjević
Odg. urednik: Jakov Leon