1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

"Hrabrost srpskih sudija"

Nemačka štampa danas o presudi za ubistvo Zorana Đinđića

default

«Zidojče cajtung» piše: Vredi to što je četiri godine posle ubistva Zorana Đinđića izrečena presuda optuženima. Politički nalogodavci atentata, ukoliko ih je bilo, nisu među osuđenima. Ali, bar su neposredni počinioci kažnjeni najtežim kaznama. Đinđić je odlučujuće doprineo svrgavanju Slobodana Miloševića. ... I posle ove presude biće međusobnih optuživanja i sumnjičenja. Đinđić je tragično kasno pokušao da raskine pakt o nenapadanju sklopljen sa šefom «Crvenih beretki». Sadašnji premijer Koštunica je sa Đinđićem imao suviše rivalski odsnos da bi njih dvojica zajedno mogli da oslobode Srbiju ubistvenog Miloševićevog nasleđa. Zajedno su pokazali slabost demokrata zbog koje zemlja i danas trpi štetu»

Evo komentara lista «Frankfurter algemajne cajtung»: «Srpske sudije su u ovom slučaju pokazale hrabrost. Iako nije nedostajalo pokušaja zastrašivanja, izrekle su najtežu kaznu ubici čoveka koji je želeo da izvuče Srbiju iz političke i moralne kaljuge. Ono ššto sudije nisu postigle, jer nisu ni mogle da postignu, jeste osuda političke pozadine ubistva. Đinđić je Srbiju želeo da uvede u Evropsku uniju i brzim tempom preobrati u modernu državu. Ali Srbija nije izdržala. Zemlja se pokazala kao premala za Đinđića. Njegove ubice nisu mogle da zaustave tok događaja, ali su ipak unazadile zemlju za više godina».

«Noje osnabriker cajtung» prenosi: «Radi se o političkom ubistvu i postupak je kao reflektor osvetlio tesnu povezanost politike i poludržavnog podzemlja u Srbiji. I pored toga, pravosuđe je pokazalo hrabrost izrekavši najviše kazne. Jer, posle osude strelca koji je ispalio smrtnonosni metak, akta ne mogu jednostavno da se zatvore. Mnoge stvari iz pozadine su ostale u tami. Neka pitanja ni za vreme ovog mamutskog procesa nisu mogla da se rasvetle. Organizovani kriminal i politika su i dalje povezani, a postoji i strha u delu naroda. Put Srbije od površne deokratije do pravne države još je dug».

A u listu «Badiše nojeste nahrihten» čitamo: «Proces za ubistvo Đinđića bio je test evropske zrelosti Srbbije. Politika i pravosuđe ga nisu položile. Visoke kazne za polčinioce nisu mogle da nam skrenu pažnju sa činjenice da su sudovi i dalje pod političkim nadzorom.

Levičarski list «Junge velt» doneo je tekst pod naslovom: «Jedan uvbica je ostao na slobodi». Ovaj list za razliku od osstalih dosta spekuliše od trećem hicu ispaljenom na premijera i poziva se na Đinđiževog telohranitelja Veruovića koji je do spolednjeg trenutka insistirao na svojoj verziji atentata prema kojoj je tek trećži metak bio smrtonosan. Na kraju citira čak i Ulemekovog branioca Slobodana Popovića i njegovu izjavu da je Đinđić ubijen «za interese istih onih zapadnih moćnika koji su ga i doveli na vlast» i prenosi njegovu tezu da ubice dolaze iz antizapadnog tabora Srbije koji seže do sadašnjeg premijera Koštunice.

A levoliberalni dnevnik «Frankfurter rundšau» piše: «List se okrenuo u Srbiji. .... Tamo doduše naokolo šeta još dosta drugih ubica koje niko tako ne zove. Ali otkako Đinđićeva stranka učestvuje u vlasti i više ne spada u izopštene, ima i nade da će uskoro proći i vreme poštede za ratne zločince. Ubistvo Đinđića je bilo ubistvo jednog epohalnog političkog talenta.... Đinđić je i posle svoje smrti ostao mera stvari koje se dešavaju u Srbiji. Usponi i padovi tokom suđenja njegovim ubicama stalno su pokazivali gde se zemlja trenutno nalazi. Danas je na boljoj poziciji nego onog 12. marta kada je Đinđića ubila njegova policija»