Hrabra odluka Tadića i Josipovića

„Nema ni jednog mesta koje toliko podseća na strahote rata između Srba i Hrvata, na zločine koji su u ime srpske nacije počinjeni nad Hrvatima, kao što je to Vukovar“, piše Frankfurter algemajne cajtung povodom jučerašnje posete predsednika Srbije Borisa Tadića tom gradu. Posle citata Tadićevog izvinjenja u Vukovaru, list podseća da se predsednik Srbije pre tri godine već bio izvinio za rat protiv Hrvatske. Bilo je to u intervjuu za hrvatsku televiziju. To što je to učinio i sada u Vukovaru ima posebno simbolično značenje, ocenjuje frankfurtski list.

„U Hrvatskoj smatraju da su osobe odgovorne za zločin na Ovčari, mučenje i ubistvo 200 hrvatskih civila, osuđene na niske kazne zatvora. Kada su presude 2007. bile izrečene, bilo je glasnih kritika. Pukovnika Mileta Mrkšića Haški tribunal osudio je na 20 godina zatvora. Jedan drugi oficir osuđen je na pet godina, a jedan je oslobođen optužbi. Ipak, poboljšanju srpsko-hrvatskih odnosa veoma je doprinelo to što se srpski sudovi bave zločinima koje su Srbi počinili nad Hrvatima.

Boris Tadić će posetiti Zagreb još tokom ovog meseca. Odluka Tadića i predsednika Hrvatske Ive Josipovića da se prethodno sastanu u Vukovaru bila je hrabra. Posle posete Srebrenici, to je drugi, simbolični gest srpskog predsednika kojim se distancira od velikosrpske politike Slobodana Miloševića“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Nacistička prošlost BND-a

Institucije u Nemačkoj, među njima i Ministarstvo spoljnih poslova, različitim intenzitetom suočavale su se od Drugog svetskog rata la sa svojom mračnom prošlošću. Sada je na radu tajna služba, piše Zidojče cajtung.

„Kada su se u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata ponovo organizovali bezbednosni aparati, za posao su se odmah javili ´stari drugovi´ – nacistički zločinci, saučesnici i pristalice nacističkog režima.

Krajem novembra će biti formirana posebna istorijska komisija koja će u naredne četiri godine rasvetliti početke nemačke tajne službe. BND je još u septembru osnovao radnu grupu koja će naučnicima pomoći da dođu do strogo poverljivih dokumenata, ili onih koji se nalaze u inostranstvu. Njihov zadatka je, takođe, da obezbede kontakt sa svedocima.

Prvi pokušaj naučne obrade prošlosti te službe propao je pre dve godine – jer nije bilo obezbeđeno dovoljno novca“, podseća Zidojče cajtung.

Pripremila: Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković