Hongkong – test za kinesku demokratiju | Politika | DW | 25.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Hongkong – test za kinesku demokratiju

Hongkong je dobio novog premijera – Leunga Čun Jinga za koga je, prema instrukciji Pekinga, glasalo 689 od 1.200 delegata. Glavni rival Henri Tang dobio je 285 glasova. Da li je Hongkong test za demokratiju u Kini?

Hongkongs Gouverneurskandidat Henry Tang Ying Yen

Ogrezao u skandale: Henri Tang

Trebalo je da to budu još jedni izbori bez izbora. Henri Tang, bogati izdanak biznisa, miljenik hongkonških tajkuna i pekinških komunista već je bio viđen kao novi premijer Hongkonga. Ali bio je to račun bez krčmara, a krčmar je u ovom slučaju – narod. „Henri Tang zastupa samo interese bogatih u Hongkongu. Ako on dođe na vlast, cena stanovanja će još porasti“, kaže jedan građanin, dok drugi dodaje: „Tang je tipični bogataš druge generacije. Njega je život mazio i on ne zna da proceni posledice svojih dela.“

A onda su došli skandali – oko izgradnje vile, vanbračnih avantura i vanbračne dece. Prema anketama čak 80 odsto naroda bilo je izričito protiv Henrija Tanga. Ni zvanična Kina nije bila spremna da ide protiv narodne volje – proguran je drugi kandidat Leung Čun Jing koji je lako dobio poverenje većine delegata. Leung je ono što Tang nije – čovek iz naroda: „Potičem iz porodice koja nije imala mnogo novca. Sve što sam dostigao mogu da zahvalim obrazovanju i kulturi Hongkonga“, takvu rečenicu Leung često ponavlja.

Demokratski kandidat nije imao šansi

Hongkongs Gouverneurskandidat Leung Chun-ying

Iskoristio šansu: Leung Čun Jing

Postojao je i treći kandidat – Albert Ho, koga podržavaju malobrojni kritičari Pekinga. Ipak on je bio daleko od mandata onoliko koliko je Hongkong daleko od demokratije, 15 godina pošto je vraćen Kini na upravljanje. Uprkos tome, u gradu se vodila žustra kampanja uz TV debate i oštre napise u štampi, koja je zadržala svoju slobodu. Teme kojima su se bavili kandidati su jaz između bogatih i siromašnih, skupe stanarine i masovno doseljavanje Kineza iz drugih delova zemlje. Iako ih se problemi itekako tiču, građani su na ovim izborima bili samo posmatrači, a to im se ne dopada: „Da svako može da glasa, niko kasnije ne bi mogao da se buni protiv rezultata. Ali sada glasa svega 1.200 osoba koje brinu samo o svojim interesima. Ovaj sistem nije fer i demokratski!“

Sledeći izbori slobodni?

Peking je nagovestio da bi sledeći izbori mogli da budu slobodni. Optimista u tom pogledu je i Majkl de Golije, sociolog sa baptističkog univerziteta u Hongkongu: „Očekujem da 2017. imamo direktne izbore. Pritisak za ekonomske i političke reforme raste i to u celoj Kini, a Hongkong je samo vesnik promena. Kineski sistem uvek sledi uspešne primere, a sada eksperimentišu i odmeravaju efekte. Onda će odlučiti. A ja sam uveren da će Hongkong biti prvi grad sa slobodnim izborima.“

Autori: Markus Rimele, Hong Kong / Nemanja Rujević
Odg. urednica: Željka Bašić