Holivudski, odviše holivudski | Mozaik | DW | 10.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Holivudski, odviše holivudski

Novinarski blicevi sevaju, crvenim tepihom prolazi Džordž Kluni. Van konkurencije je na Berlinalu prikazan njegov film „Operacija: čuvari nasleđa“. Važna tema ostvarena je plitko i naivno.

Opet je tu impozantna glumačka trupa. Kao i na otvaranju Berlinala, kada su scenom defilovale zvezde novog filma Vesa Andersona „The Grand Budapest Hotel“, i na predstavljanju filma Džordža Klunija „Operacija: čuvari nasleđa“ (The Monuments Men) bina je bila tesna. Holivudski glamur nezapamćen na berlinskom festivalu. Kluni je poveo Meta Dejmona, Bila Marija, Džona Gudmana, Žana Dižardena... Istinita priča o pronalazičma i zaštitnicima nacističkog blaga uglavnom je i snimana u Nemačkoj, između ostalog u čuvenom studiju u Babelsbergu. Kako to obično biva, nemački glumci dobili su nekoliko manjih uloga.

Ipak, film nije prihvaćen sa oduševljenjem. Tokom izvođenja za novinare i kritičare čuli su se zvižduci. Na crvenom tepihu je bilo drugačije, nasmejanom Džordžu Kluniju niko ne zviždi. Čuveni glumac i režiser uvek je u centru pažnje, u Kanu, Veneciji ili ovde, u Berlinu, na najvećem festivalu sveta. Kluni je davno prerastao imidž šarmera i ljubimca ženske publike. Angažovanom režijom i izjavama sa političkom konotacijom on se profiliše kao holivudski levičar. Lepotan, ali sa mozgom i osećajem za pravdu. U tom smislu, možda čak i naslednik Roberta Redforda.

Priča čuvara nasleđa

Scena iz filma „Operacija: čuvari nasleđa“

Scena iz filma „Operacija: čuvari nasleđa“

„Operacija: čuvari nasleđa“ autentična je ispovest američke specijalne jedinice čiji je zadatak poslednjih godina Drugog svetskog rata bio da sačuvaju vredne umetnine. Najpre je trebalo da zaštite arhitektonska zdanja od ratnog vihora, ali prava priča počinje tek kada se zadatak jedinice radikalno promeni. Oficir Džordž Staut (Džoržd Kluni) i njegovi ljudi treba da otkriju vredne slike i skulpture koje su nacisti pljačkali tokom ratnih osvajanja. Mikelanđelo, Leonardo, Rafaelo, Direr – dela velikana je Adolf Hitler već planirao za monumentalni muzej u Lincu.

Hitler je izgubio i muzej je ostao samo njegov san. Kada je poraz postao pitanje dana, vojnici Vermahta su užurbano skrivali vredne umetnine u rudarskim oknima širom Nemačke. Pretpostavlja se da je tamo – kada poraz bude neizbežan – sve te radove trebalo spaliti, kako ni pobednici ne bi mogli u njima da uživaju.

Dok je Klunijeva ekipa vredno snimala scene u Nemačkoj, nedaleko od njih odvijao se „slučaj Gurlit“ koji je promenio dimenzije priče i dao joj aktuelnost. U minhenskom stanu sina trgovca umetninama koji je radio za naciste nađeno je više od hiljadu umetnina neprocenjive vrednosti. Ako baš mora da se izrazi u novcu, to bogatstvo vredi oko milijardu evra. „Ludilo“, prokomentarisao je Kluni na konferenciji u Berlinu. „Vraćanje pokradenih umetnina će nas pratiti, vredna dela pronalaziće se i dalje u podrumima ljudi kojima ne pripadaju“, kaže holivudska zvezda.

Američki, patriotski

Neiscrpna tema krađe umetnina, kao i pojavljivanje američkih glumaca na crvenom tepihu nesumnjivo su velika stvar za Berlinale. Uprkos tome, gotovo nepodeljeno je mišljenje da je sa aspekta filma „Operacija: čuvari nasleđa“ prava katastrofa. „Nisam hteo patriotski film“, tvrdi Kluni, ali upravo jeftini patriotizam izbija iz njegove površne dramaturgije. „Hteo sam da napravim film o ljudima koji su uradili nešto po prvi put – kao pobednici, nisu sve zadržali, nego su vraćali vlasnicima“, priča reditelj. Hvale vredan izazov sa razočaravajućom realizacijom.

Ruku na srce, i originalna knjiga Roberta Edsela, prema kojoj je pisan scenario, bila je puko kvaziistorijsko predstavljanje događaja. Uprkos tome je Edsel zaslužan što je ovu veliku tematiku približio široj publici. Filmska verzija tu nije imala šta da doda. To je holivudski bioskop za koji smo se nadali da je sahranjen pre 30 ili 40 godina: naivan i patriotski, dramaturški tanak, insceniran sa blještavim efektima. Događaji iz Drugog rata srozani su na ogoljenu zabavu i nešto malo akcije.

Autor: Johen Kurten, sa Berlinala / nr
Odg. urednik: Ivan Đerković