1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Holandija, poreska oaza

Ako neko preduzeće želi da uštedi na porezu, za to mu se nudi niz mogućnosti u zemljama koje važe kao poreske oaze. Jedna od njih je i Holandija koja sve više privlači vlasnike nemačkih preduzeća.

„Zašto ići daleko? Pogledaj, dobro je toliko blizu!“. Ti stihovi nemačkog pesnika Getea, sasvim sigurno se ne odnose na Holandiju, a još manje na korišćenje svih legalnih mogućnosti štednje prilikom plaćanja poreza. Pa ipak, za nemačka preduzeća to Geteovo „dobro“ u smislu ostvarivanja novčane dobiti kroz manje plaćanje poreza, zaista je vrlo blizu. Poreske oaze ne moraju uvek da budu negde „tamo daleko“, na drugom kraju sveta. Ima ih i u Evropskoj uniji – u Irskoj ili odmah iza zapadne nemačke granice, u Holandiji.

Tomas Ajgentaler

Tomas Ajgentaler

Tomas Ajgentaler, predsednik Nemačkog poreskog sindikata dobro poznaje taj problem. „Članice EU, Irska i Holandija neguju nacionalne poreske zakone koji nanose štetu njihovim evropskim komšijama. U stvari i više od toga, neke oblasti postale su prave poreske oaze, kao na primer Holandski Antili“, kaže Ajgentaler za Dojče vele. Profesor Kristof Špengel, ekonomski stručnjak sa Univerziteta u Manhajmu objašnjava zašto je Holandija toliko atraktivna za nemačka preduzeća. „Poreza na dobit, ako neko preduzeće radi preko licence nekog drugog preduzeća, iznosi pet odsto. U poređenju s tim, porez na dobit takozvanih normalnih preduzeća iznosi 25 procenata.“

Nemačke firme kroz model „holandske oaze“ istovremeno dvostruko štede. One u Holandiji plaćaju znatno manje za dobit na osnovu poslovanja preko patenata i licenci, nego što bi plaćale u Nemačkoj. Korišćenje tih prava, nemačka preduzeća moraju zato da plaćaju holandskim filijalama. One pak, od sveukupne dobiti te iznose odbijaju – na osnovu njih se u Nemačkoj plaća manje poreza.

Ta praksa posebno iritira i ljuti nemačkog saveznog ministra financija, Volfganga Šojblea, jer to, kako kaže Špengel, ujedno generalno umanjuje i porez na dobit korporacije kao i porez na obrt. „To naravno nisu trikovi kojima mogu da se posluže normalni poreski obveznici, već samo međunarodna preduzeća, ona koja imaju svoje ćerke-firme u inostranstvu. Drugim rečima, kada poslujete van granice zemlje – sve je moguće“, kaže Ajgentaler.

Legalni, ali sporni modeli štednje

Volfgang Šojble

Volfgang Šojble

Takvi modeli „optimalnijeg plaćanja poreza“ (stručnjaci koriste pojam „agresivnog optimiranja plaćanja poreza“), nisu zabranjeni, već sasvim legalni. Tu činjenicu ne negira ni predsednik Nemačkog poreskog sindikata Ajgentaler. „Ta praksa je, zakonski gledano, dozvoljena, iako zapravo nije u redu. Ali u poreski zakon nisu uključena moralna pitanja. Onima koji na taj način štede, zakon zapravo sve još više olakšava. Nemački fiskus, naime, zbog nedostatka osoblja, nije čak ni u stanju da sve te slučajeve verifikuje“, objašnjava Ajgentaler.

Onaj ko na taj način želi da uštedi, ne mora nužno to da radi isključivo u Holandiji. „I Švajcarska je još uvek jedna od omiljenih evropskih 'poreskih rupa' za nemačka preduzeća,a u međuvremenu su i druge zemlje uvele slične zakone kao i Holandija. To je pre svega Luksemburg, gde postoji jedan sličan model kada je u pitanju dobit od patenata. Proletos ove godine, nešto slično je uvela u Velika Britanija“, kaže Khristof Špengel.

Šteta od nekoliko milijardi

„Ne može se tačno utvrditi kolika je tačno šteta koju, s obzirom na 'holandski model' nemački ministar finansija mora da prihvatiti. Ni ja ne želim da dajem neke procene“, kaže profesor Špengel. Sa svoje strane, Ajgentaler navodi da je sigurno reč o enormnim iznosima. „Ako se sabere manjak zbog oaza u Holandiji, Irskoj kao i u drugim zemljama, uključujući i one azijske – pomislimo samo na velike automobilske koncerne – onda se može govoriti o desetinama milijardi. I to godišnje“, kaže on. Prema njegovom mišljenju, taj problem može se rešiti samo na evropskom nivou.

Iako se ovih dana u Sankt Petersburgu održava sastanak na vrhu G20, na kojem bi jedna od tema trebalo da bude i sporna poreska praksa, ni Kristof Špengel, ni Tomas Ajgentaler u taj susret ne polažu velike nade. Obojica su uvereni da se taj problem neće tako skoro rešiti.

Autori: Dirk Kaufman / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković