Hoće li Tramp prepustiti Aziju Kinezima?

Budući predsednik SAD Donald Tramp, ubrzo po završetku samita APEC u Limi, na kojem je SAD zastupao sadašnji predsednik Obama, još jednom je rekao da će istupiti iz sporazuma o slobodnoj trgovini TPP. Taj sporazum je i u američkom Kongresu „na lošem glasu“. Sporazum između 12 zemalja Amerike i Azije koje pripadaju pacifičkom regionu može da stupi na snagu tek nakon što ga ratifikuje najmanje šest članova na koje otpada najmanje 85 odsto bruto-društvenog proizvoda. Poslednja zemlja koja je ratifikovala Sporazum je Japan čija je privreda druga po snazi u regiji (iza SAD). Ali, učešće Japana u ukupnom bruto-društvenom proizvodu 12 zemalja je samo 20 odsto, a SAD – 60 odsto. To znači da je TPP bez SAD - mrtav.

„Sporazum je potencijalna katastrofa za našu zemlju", rekao je Tramp u kratkoj video-poruci u ponedeljak (21.11.) u kojoj je predstavio svoj program za prvih 100 dana vladavine koja počinje 20. januara 2017. On će i formalno podneti zahtev za povlačenje iz TPP; „Umesto toga, sklapaćemo fer bilateralne trgovinske sporazume koji će industrijska postrojenja i radna mesta vratiti u SAD".

Kina se zalaže za slobodnu trgovinu

I pored očekivanog povlačenja SAD iz multilateralnih pregovora sa Azijom o slobodnoj trgovini, na samitu APEC je doneta odluka da se priča nastavi i bez TPP. „Naglašavamo da smo spremni da radimo sa otvorenim tržištima i da se borimo protiv svih oblika protekcionizma", piše u završnoj izjavi. Predsednik Kine Si Đinping se u Limi predstavio kao zagovornik otvorene svetske trgovine. „Kina neće zatvoriti svoja vrata za spoljni svet, već će ih dalje držati otvorenim. Tako će plodovi razvoja svima dobro doći", najavio je on obraćajući se učesnicima samita. Barak Obama smatra da bi istupanje iz TPP bilo loše po SAD: „Odustajanje od tog sporazuma bi oslabilo našu poziciju u regionu. Imali bismo manje mogućnosti da utičemo na pravila globalne trgovine u skladu sa našim vrednostima i interesima", rekao je predsednik SAD.

Debora Elms, ekspertkinja za trgovinu iz trusta mozgova „Ejžn trejd senter" iz Singapura slaže se sa Obaminom procenom; „Glavni gubitnik će biti SAD. One nemaju u fioci plan B – za razliku od većine drugih zemalja koje učestvuju u pregovorima", rekla je ona za DW. Kina je od samog početka učlanjena u transpacifičko partnerstvo i sada se pojačano zalaže za ostvarenje azijskog Pakta o slobodnoj trgovini RCEP u kojem bi ona imala dominantnu ulogu. Taj Pakt je inicirala grupa ASEAN.

Trgovinski pakt nije uvek trgovinski pakt

TPP i RCEP su različite stvari, naglašava stručnjak za Aziju Hans-Ginter Hilpert iz Fondacije za nauku i politiku u Berlinu (SWP): „Za razliku od TPP, RCEP nije stvarno multilateralni trgovinski sporazum, već se njime samo konsoliduje sporazum o slobodnoj trgovini koji je ASEAN sklopio sa šestorim partnerskim zemljama, tj. sa Kinom, Japanom, Indijom, Južnom Korejom, Australijom i Novim Zelandom."

To je „težak zadatak" kaže Hilpert, jer se sporazumi razlikuju u pogledu carinskih olakšica, liberalizacije uslužnih delatnosti kao i zaštite duhovne svojine. Potrebno je definisati i rešiti liberalizaciju uz istovremeno vođenje računa o diferenciranom tretmanu zemalja u razvoju i zemalja ubrzanog industrijskog razvoja. Zbog toga ne treba računati sa brzim završetkom pregovora: „Ako želimo pravu liberalizaciju, pregovori će dugo trajati. A kada dođe vreme za ratifikaciju i sprovođenje u delo, javiće se nove kontroverze", kaže Hilpert.

Debora Elms je ubeđena da će mnoge azijske zemlje zbog propadanja TPP da se založe za alternativni trgovinski paket. To bi moglo da bude dogovoreno već na sledećem sastanku članova RCEP koji ćeu decembru biti održan u Džakarti. Kina je ukazala da se zemlje Južne Amerike vrlo interesuju za Pakt; Tan Đijan, član kineske delegacija na samitu APEC, rekao da je u RCEP žele da učestvuju i članovi TPP Čile i Peru.

Vodeća uloga za Kinu?

Kako god na kraju izgledalo azijsko-pacifički trgovinski pakt, većina posmatrača smatra da se njegove geopolitičke implikacije mogu sažeti ovako: SAD gube, Kina dobija. Premijer Novog Zelanda Džon Kej na samitu APEC je to ovako formulisao: „Želimo prisustvo SAD u našem regionu. Ali, ako se SAD povuku, tu rupu valja popuniti. I popuniće je Kina."

Hans-Ginter Hilpert smatra da se geostrateški značaj TPP sastojao u tome što su SAD kao pacifička država tražile trgovinskopolitičke veze sa azijskim zemljama. Integracija kroz tržišta je trebalo da se produbi i to tako što će određene azijske zemlje koje ispunjavaju standarde ugovora dobiti garantovan pristup američkom tržištu i to mimo garantovanih pravila Svetske trgovinske organizacija (STO). „To se sada neće desiti. Time su Amerika i Azija izgubile kredibilitet i oslabljene su. Kina je ojačana“, kaže ovaj stručnjak.

Du Lan sa Kineskog instituta za međunarodne studije, što je istraživačka ustanova koja pripada kineskom Ministarstvu spoljnih poslova, ne želi ni da čuje da će Kina imati dominantnu ulogu. On je za DW rekao: „Ako SAD odustanu od vođstva u slobodnoj trgovini u azijsko-pacifičkom prostoru, pritisak na Kinu će se pojačati. Ali, smatram da Kina niti ima mogućnosti da utiče na SAD, niti je spremna za vodeću ulogu".