1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Hoće li autori preživeti internet?

Kopiranje literature i muzike kretalo se u zakonskoj sivoj zoni i pre reforme autorskih prava u Nemačkoj 2008. godine. Ipak, tom problemu se ozbiljno prilazi tek od povezivanja korisnika širom sveta preko interneta.

Knjige se skeniraju, muzika i filmovi kopiraju...

Knjige se skeniraju, muzika i filmovi kopiraju...

Presudom jednog švedskog suda 2009, vlasnici internet berze za razmenu fajlova „Pirate Bay“ osuđeni su zbog povrede autorskih prava na godinu dana zatvora i plaćanje milionske odštete. Ali da li se uopšte može zaštititi nešto što se jednom našlo na internetu? Matijas Špilkam iz „Irights-a“, internet platforme koja informiše o autorskim pravima na vebu, smatra da ne može:

„Iluzorna je predstava da možete da kontrolišete internet i kopiranje digitalnih podataka. Ali treba razjasniti sledeće: Kako mogu da profitiraju muzičari, pisci, filmski stvaraoci – znači oni čija dela koristimo? Za to se mora pronaći rešenje, a činjenica da se o tome već diskutuje, jeste veliki pomak.“

Gugl hoće sve da skenira

Google Books Flash-Galerie

Priču o autorskim pravima pokrenuo je 2005. vlasnik pretraživačkog giganta Gugla – i to svojom idejom o gigantskoj digitalnoj biblioteci. Gugl je hteo i hoće da kopira knjige i besplatno ih postavlja na internet. Pravni savetnik berzanskog udruženja nemačkih knjižara Kristijan Šprang u tome vidi veliku opasnost:

„Opasno je to što Gugl obezbeđivanjem pristupa milionima knjiga na internetu, stvara startnu poziciju koju niko ne može da ignoriše. Time se svi tekstovi komercijalizuju u rukama jednog privatnog preduzeća. Iza toga ne stoje osnovni kulturni ciljevi, već namera da se osvoji tržište koje će u budućnosti biti isplativo. Stvari koje su finansirale poreske platiše, sada se prodaju, naizgled povoljno, nekoj komercijalnoj firmi. Za nas to nije ispravna strategija.“

Istovremeno Šprang smatra da su pisci i njihovi izdavači van te cele priče. Oni bi trebalo nadalje da imaju tržišna prava i mogućnosti. Matijas Špilkamp iz „Irights-a“ ukazuje da bi nemački pisci mogli da sarađuju sa Guglom, kad bi hteli. Ali tada bi trebalo da prihvate uslove vlasnika tog internet pretraživača.

Autori: Girten Birkenštok / Ivana Ivanović

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 24.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/N5Kx
  • Datum 24.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/N5Kx