Hoće da znaju sve o svima | Izbor iz štampe | DW | 06.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Hoće da znaju sve o svima

Deca prvo treba da nauče šta je zaštita podataka, pa tek onda i šta je seks, preporučuje šef Upravnog saveta Gugla Erik Šmit. U nemačkoj štampi nalazimo zanimljive članke o zaštiti podataka.

ARCHIV - ILLUSTRATION - Der Schriftzug «Facebook» spiegelt sich am 08.06.2011 in Hannover auf dem Auge eines Mannes, der vor einem Computerbildschirm sitzt. Facebook stoppt nach Kritik von Datenschützern die umstrittene Gesichtserkennungs-Funktion in Europa. Das Online-Netzwerk erklärte sich bereit, bis zum 15. Oktober 2012 alle bisher dafür erstellten Nutzerprofile zu löschen. Foto: Jochen Lübke dpa +++(c) dpa - Bildfunk+++

Gesichtserkennung Der Schriftzug Facebook spiegelt sich auf dem Auge eines Mannes

Špigel onlajn piše da Američka agencija za nacionalnu bezbednost NSA trenutno ispituje podatke o telefonskim razgovorima miliona američkih građana. Jedan sud je dozvolio da telefonski operater Verajzon preda vlastima detaljne informacije o telefonskim razgovorima unutar SAD kao i između SAD i inostranstva – kako je to preneo britanski Gardijan. Ta operacija se, prenose dalje te novine, odvija od aprila u okviru važećeg antiterorističkog zakona: „Prema presudi jednog suda tajnih službi, Verajzon mora da bez ograničenja preda tajnim službama podatke o oba telefonska priključka između kojih je uspostavljana veza u svakom pojedinom slučaju, kao i o vremenu i trajanju razgovora.“

„Pošto se radi o takozvanim transakcionim podacima, to jest, ne traže se sadržaji razgovora ili imena vlasnika priključaka, za ovu operaciju nisu neophodni pojedinačni nalozi za pretres.“ Za sada nije poznato da li su i druge firme za telekomunikaciju dobile slične zahteve. „Ciljano sakupljanje podataka o telefonskim vezama koje sprovodi NSA je u SAD već godinama kontroverzna tema. Još posle napada od 11. septembra 2001, NSA je tražila uvid u podatke o svim telefonskim razgovorima koji su vođeni u zemlji – za to se saznalo tek pet godina kasnije.“

Lobisti razvodnjavaju novi zakon

Isti portal piše i o tome da su „sredinom aprila predstavnici američke industrije pozvali članove Evropskog parlamenta iz Odbora za građanska prava i za industriju na ručak. Da bi im predstavili studiju o posledicama reforme Smernica EU o zaštiti podataka. Norme treba promeniti jer potiču čak iz 1995. godine (…) Komesarka EU za pravosuđe Vivijan Reding podnela je novi nacrt odredbi o tome kako bi trebalo štititi privatnu sferu građana od koncerna koji nastoje da sakupe što više podataka o njima – kao što su Fejsbuk, Amazon ili Gugl.“

Demonstration vor dem Bundesrat

Demonstranti u Berlinu ogromnom hobotnicom žele da prikažu potrebu države i privrede da sazna sve

„Ali, IT-giganti se svim sredstvima protive ograničenjima. Podaci i stvaranje profila korisnika interneta su najvažnije sirovine njihovog poslovanja u kojem se obrću milijarde. 'Lobiranje sa svih strana je bilo žestoko', rekla je Redingova, dodavši da tako nešto još nikad nije doživela.“ IT-lobisti sada vrše pritisak na poslanike Evropskog parlamenta. „Njima je, naime, Američka trgovinska komora saopštila nešto užasno: ako bi Vivijan Reding uspela da izgura svoj predlog o pravu na zaborav, to jest, da se podaci o ličnosti automatski brišu posle određenog roka, to bi značilo da bi se privredni učinak smanjio za 1,5 do 3,9 odsto a da bi standard stanovništva pao za 3.512 evra po domaćinstvu.“

„O svemu se stara lobikratija. Ona u parlament šalje ljude koji za poslanike pišu nacrte zakona. Koliko je veliki njihov uticaj vidi se na internet-portalu Lobiplag. Ta platforma poredi dokumente lobista sa ni manje ni više nego 3.300 zahteva za izmenama predloga novog zakona koje su poslanici podneli Vivijan Reding. I, gle, tekstovi paragrafa koje podnose poslanici sve češće se potpuno poklapaju sa tekstovima koje je predložila industrija.“

Nauk o zaštiti podataka - pre seksualnog vaspitanja

A nedeljnik Di cajt prenosi reči Erika Šmita, predsednika Upravnog saveta firme Gugl. On smatra da roditelji uprocesu vaspitanja svoju decu najpre treba da nauče kako da štite podatke o sebi, pa tek onda da razgovaraju sa njima i o seksu. Šmit je rekao da roditelji i staratelji dece treba da više i češće kontrolišu internet. „Roditelji treba da imaju lozinke koje koriste njihova deca sve dok ova ne napune 18 godina. Roditelji moraju znati šta rade njihova deca“, savetuje Šmit, koji je rekao da je tako i sam postupao sa svojom kćerkom koja sada ima 20 godina. „Do 18. sam je kontrolisao, a sada je to njena stvar.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević