Hladno proračunata igra Rusije | Politika | DW | 23.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Hladno proračunata igra Rusije

Nakon aneksije Krima raste zabrinutost Zapada da će ruska spoljna politika dovesti do novih tenzija. Putin bi mogao da iskoristi uticaj u Siriji i Iranu, kako bi izdejstvovao interese u Ukrajini.

Pripajanje ukrajinske teritorije Rusiji, nameće brojna pitanja, a jedno od njih jeste, kakvu će spoljnu politiku Kremlj ubuduće u rešavanju gorućih svetskih pitanja imati. Hoće li istočna Evropa ostati stabilna? Kako će se anektiranje Krima odraziti na rusko držanje prema Iranu i Siriji? A pre svega u kojoj meri je Vladimir Putin pouzdan partner u bilo kakvim pregovorima, neophodnim za prevazilaženje konflikata u svetu?

Važno je pratiti kako će se rusko preuzimanje Krima odraziti na političke prilike u Moskvi, tvrdi Fiona Hil sa Instituta Brukings u Vašingtonu, inače Putinov-biograf. Ona tvrdi da bez obzira na veliku popularnost ruskog predsednika na domaćem terenu, postoji opasnost od mogućeg negodovanja među njegovim bliskim saradnicima, koji su razočarani poslednjim potezima lidera, uključujući i zamenu funkcija sa Medvedevim, 2011. godine.

I u Rusiji, kao i u mnogim državama Evrope, pa i u SAD, postoji pokret koji se protivi establišmentu sa desno-populističkim, nacionalističkim i ekstremističkim idejama. Putin je odlučio da zauzme taj prostor, kaže Hilova, zbog čega je njegov povratak u Kremlj, 2012. godine, nagovestio preuzimanje konzervativnih snaga sa još čvršćim savezom sa Pravoslavnom crkvom. On je još tada isticao značaj ruske istorije i kulture, i u tom kontekstu govorio i o Ukrajinu.

Mesto u ruskoj istoriji za Putina

Štajnmajer

Štajnmajer

Iz ove perspektive može se reći da je revolucija u Ukrajini, u Moksvi doživljena kao napad na Rusiju i kao lični poraz Vladimira Putina. Upravo to objašnjava njegovu ishitrenu odluku da interveniše na Krimu. Takav potez režima u Moskvi okarakterisan je kao istorijski, jer izdejstvovano je „istorijsko spajanje sa Rusijom“. Time je Putin osigurao veću popularnost u narodu i mesto u novijoj ruskoj istoriji. Ali da li je time osigurao podršku naroda na duže staze?

I kritike na račun Zapada da je na vlast u Kijevu doveo fašiste i ekstremiste, pomogle su Putinu da pridobije još veću podršku svojih sunarodnika. Pri tome je državni model Zapada i evropskih zemalja, u Rusiji sada potpuno diskreditovan. Zbog toga i ne čudi to što je Putin poslednjih meseci daleko više kritikovao širenje Evropske unije, nego NATO saveza, tvrdi Fiona Hil.

Štajnmajer upozorava na eventualno širenje eskalacije

Šef nemačke diplomatije, Frank-Valter Štajnmajer intezivno prati prilike na Krimu i Ukrajini. Nakon jučerašnjeg boravka u toj zemlji, detaljno upućen u situaciju na terenu, on je upozorio na dodatnu eskalaciju krize. Rusiji je zapretio oštrijim sankcijama, u slučaju da nastavi sa osvajanjem ukrajinske teritorije. „Veoma sam zabrinut, jer taj potez suprotan međunarodnom pravu, dovodi u pitanje međunarodno priznate granice naših evropskih suseda, utvrđene 25 godina po završetku Hladnog rata i otvara Pandorinu kutiju“, rekao je Štajnmajer.

Nemački ministar se u razgovoru za nemački dnevnik „Welt am Sonntag“ zapitao, da li je Moskva uopšte razmotrila posledice svojih poteza, posebno ako se uzme u obzir činjenica da u Rusiji ima „dosta različitih etničkih grupa“. Štajnmajer je pored ostalog rekao da je situacija uprkos dolasku prvih posmatrača misije OEBS i dalje „sve samo ne stabilna.“

On založio za dodatno pooštravanje sankcije protiv ruskog režima, u slučaju da na Krim iz Moskve stigne odluka o daljem širenju granica na ukrajinskoj teritoriji. „Ukoliko se to dogodi, Evropa će se odlučiti za radikalnije mere, čak iako bi one dovele do ekonomskog efekta na našu štetu“, poručio je Štajnmajer odbacivši kritike da je Evropa mlako odreagovala u osudi Putinovih poteza. „Ne postoji apsolutno nikakve slabost u našoj politici prema Rusiji“, istakao je ministar.

Autor: Jakov Leon (ard, dpa)