1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Hitler i Božić: kukasti krst na vrhu jelke

Izložba „Ma kakva sveta noć!?“ pruža šokantan uvid u to kako je Hitler koristio Božić kao propagandno sredstvo. Izložba pokazuje kako su nacisti aktivno koristili Božić za širenje svoje ideologije.

Nacisti na razne načine zloupotrebljavali Božić

Nacisti na razne načine zloupotrebljavali Božić

Izložba „Ma kakva sveta noć!?“, koja se održava u Kelnu, osvrće se na razdoblje I i II svetskog rata i sačuvanim slikama, pamfletima i čestitkama, daje preciznu sliku kako su nacisti politizovali Božić.

Nacisti nisu prvi došli na ideju da koristite Božić u propagandne svrhe. Još za vreme I svetskog rata vojni simboli, poput gvozdenog krsta, ili kacige, stavljali su se na božićna drvca. U II svetskom ratu Božić je postao sredstvo nacističke propagandne mašinerije.

Isus - neprihvatljivo jevrejsko dete

Svećnjak u obliku kukastog krsta

Svećnjak u obliku kukastog krsta

Hrišćanska vera i verski praznici bili su, zapravo, suprotni principima nacionalsocijalizma. Zbog toga su nacisti pronašli način kako da se oslobode tradicionalnih hrišćanskih korena Božića i, umesto njih, poslužili su se mitovima o germanskom bogu Votanu, kaže Barbara Kiršbaum iz Dokumentacionog centra za nacističke zločine u Kelnu:

„Jedan od ciljeva nacističke ideologije bio je prevazići, pobediti hrišćansku veru. Oni su pokušali da pronađu vezu između arijevske ideje i hrišćanske tradicije“.

Nacisti su prekrstili Božić u „Julfest“, prema skandinavskoj tradiciji, po kojoj se u isto vreme, nakon najkraćeg dana u godini, 21. decembra, slavi novi dolazak Sunca. Rođenje jevrejskog deteta, pa makar to bio i spasitelj Isus Hrist, snažno se kosilo s nacističkom ideologijom.

Novi model Božića

Arijevska porodica je uvedena kao osnovni model vrednosti

Arijevska porodica je uvedena kao osnovni model vrednosti

Nacisti, inspirirani klasičnom slikom Isusa, Marije i Josipa, pronašli su novi koncept za Božić, koji se zasnivao na uzdizanju modela arijevske porodice. Nemački hrišćani, iako ljuti zbog ovakvog skrnavljenja hrišćanskih običaja, nisu imali snage i hrabrosti za borbu protiv takve propagande. Barbara Kiršbaum objašnjava zbog čega:

„Crkva je bila popustljiva. Verovali su u sporazum koji su odredili nacisti po načelu ‘Ne buni se i pustićemo te na miru’. Tu nije bilo otvorenog protivljenja“.

Kako bi kod građana podstakli osećaj nacionalnog ponosa tokom Božića, nacisti su kupovali poklone za siromašne i davali im hranu i piće. Na jednom nacističkom pamfletu iz tog vremena, koji se nalazi u Dokumentacionom centru u Kelnu piše: „Tokom Božića nema zime i gladi za siromašne“.

Barbara Kiršbaum pojašnjava: „Običaj da se dele pokloni služio je za stvaranje mita po kojem se nacisti brinu za siromašne i onemoćale“.

Božićem nisu manipulisali samo nacisti

Ukrasi za jelku iz Hitlerovog perioda

Ukrasi za jelku iz Hitlerovog perioda

Neki od nacističkih običaja održali su se do danas. Tako su, recimo, pod njihovim uticajem mnoge božićne pesme izbrisane iz kolektivnog sećanja.

„Nacisti su pokušali da zabrane neke pesme hrišćanskog sadržaja. Neke od tih pesama su prepevane, a neke su potpuno iznova aranžirane. Jedna od njih naziva ‘Visoka noć sjajnih zvezda’ dobila je naziv ’Za nas je došlo vreme’. Ona je još popularna u nacističkoj verziji. Mnogi i danas, čak i u crkvi, pevaju ovu verziju, a da uopšte nisu svesni njenog istorijskog konteksta i promene teksta“, objašnjava Kiršbaum.

Nacisti su imali i posebne ukrase za jelke, s kukastim krstovima i sličnim simbolima. Neonacisti danas namerno kupuju takve ukrase. Pitanje koje se postavlja je kakva se pouka može izvući boravkom na jednoj ovakvoj izložbi? Barbara Kiršbaum kaže:

„Jedna stvar je da vas takva izložba goni na razmišljanje. Ona pokazuje da istoriju piše čovek, pa tako i istoriju Božića, koja se može iskoristiti u propagandne svrhe. Božić je vrlo dobar primer, jer njime nisu manipulisali samo nacisti. Poslužio je, na primer, i opravdavanju I svetskog rata. Nameće se pitanje: Kako je danas? Nadamo se da izložba ljude podstiče na razmišljanje“.

autori: Tomas Fejt / Jasmina Rose

odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 28.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LFRg
  • Datum 28.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LFRg