Himna, krugovi i plamen

Uvek je to dirljiv momenat - i zapravo pravi početak olimpijskih igara - ulazak olimpijske baklje u stadion. Sportistu u belom dresu na poslednjim kilometrima prate kamere iz celog sveta, a u trenucima kada se penje stepenicama i konačno pali olimpijsku vatru - doživljava se kulminacija. Čovek bi pomislio da je to tako bilo od samog početka, još u antičko vreme...

Ali to nije tako. Doduše u antičko vreme sigurno je postojala baklja ali ne i štafeta. A i kuda bi sportisti trčali kada su se takmičenja održavala samo u Olimpiji.

Čitava ideja naime potiče od nacional-socijalista. Oni su za olimpijske igre 1936. godine u Berlinu smislili arhaično - mitološki spektakl sa vatrom - koja se do danas pali u Olimpiji i stiže do mesta gde se održavaju letnje ili zimske olimpijske igre.

Baklja koja gori - još u antička vremena bila je simbol života i nešto božansko, nešto što je Prometej doneo ljudima - ali je oduvek značila i opasnost.

Nacional-socijalisti hteli su da baklja demonstrira njihovu lažnu želju za mirom u svetu.

Danas je olimpijska baklja pre svega simbol sveobuhvatnog razumevanja među narodima. Za sportiste predstavlja veliku čast da učestvuju u štafeti, skoro isto kao i osvajanje jedne od medalja. Roland Bar, veslač i višestruki pobednik na olimpijskim igrama, sad član Međunarodnog Olimpijskog komiteta kaže:

„Dok sam bio aktivni sportista sedeo sam na stadionu i gledao u plamen. Ima par simbola - to je himna, to su krugovi i to je plamen. Oni imaju veliki značaj za olimpijski pokret i za svakog sportistu.“

A s obzirom na proteste protiv Kineske politike tokom ovogodišnje štafete olimpijski plamen će na svom putu do Pekinga možda dobiti još jednu novu simboličnu dimenziju…