Henesova utakmica života | Izbor iz štampe | DW | 10.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Henesova utakmica života

Predsednika Bajerna iz Minhena Uli Henes od ponedeljka se pred sudom brani zbog utaje poreza. „Henes je pokajnik među poreskim grešnicima koji mora da strahuje za svoju slobodu i budućnost“, jedan je od komentara.

Ko sam prijavi da je utajio porez može da ostane krivično nevin i da izbegne zatvorske pa čak i novčane kazne. Jedino uredno treba da vrati sve što je sakrio od države, uz određene kamate. Upravo sa tim računa predsednik prvaka Evrope Uli Henes koji je između 2003. i 2009. u Švajcarskoj utajio milione (mediji pišu o 3,5 miliona evra, mada je pitanje da li je utaja dela sume zastarela). Prema informacijama Bilda, Henes će pred sudom nastupiti pokajnički i pokušaće da dokaže da se sam prijavio finansijskim organima pre nego što su ovi počeli istragu protiv njega. Ukoliko tužilaštvo dokaže suprotno, Henesa sasvim izvesno čeka zatvor. Vrhovni sud je 2008. u jednoj drugoj presudi obrazložio da oni koji utaje „milionske sume“ mogu da budu kažnjeni uslovno samo ukoliko se dokažu „značajne olakšavajuće okolnosti“.

„Biće to teška šetnja za Ulija Henesa, možda najteža u njegovom životu. Kroz staromodne hodnike, uz pratnju stražara, krenuće do sudnice broj 134 u minhenskoj Palati pravde – na optuženičku klupu. On, slavljeni, obožavani. On, prvak sveta u fudbalu, tvorac ovakvog Bajerna. A ipak pokajnik među poreskim grešnicima koji mora da strahuje za svoju slobodu i budućnost“, piše WAZ iz Esena. „Izgleda umorno, iscrpljeno, opisuju oni koji su mu bliski. Izgleda kao neko ko ne spava od brige. I tada, između 2003. i 2009. slabo je spavao, žonglirao je milionima, divljao na berzi. Maničan je bio, navučen. Porok preti da mu ispostavi ogroman račun. Veruje se da je 3,5 miliona evra tajno pohranio u Švajcarskoj. Kazna za utajivače poreza je u najgorem slučaju deset godina zatvora (…). Ovo nije igra, ni ona na travi ni ona na berzi. Ovo je bolno ozbiljno.“

„Glave moraju da padaju“ – tako Nirnberger nahrihten ukratko opisuje reakciju javnosti kada se pre godinu dana saznalo da bogati Uli Henes ne plaća porez. „Na internetu i po kafanama je Henesu već davno presuđeno. Često pitanje da li je neko navijač ili mrzitelj Bajerna odlučuje hoće li se pridružiti shitstorm-u protiv Henesa ili onom u kojem se kritikuje društvo zavisti.“ Lauzicer rundšau (Kotbus) piše da je Henes zaslužio najoštriju moralnu osudu: „Etika poreza na posletku ima nešto sa čitavim društvom koje pravi razliku kod onih koji su na sunčanoj strani života. Pogotovu kada je neko, kao što je to često radio Henes, često sam čitao moralnu bukvicu drugima“, piše list. Dodaje se da poznati utajivači poreza često razbude politiku – o Henesu se raspravljalo i u Bundestagu. To je onda dobar povod da se menjaju loši zakoni.

Praksa samoprijavljivanja utaje je sporna u nemačkoj javnosti. To jeste prilika da država dođe do svog novca bez sopstvene istrage, ali je sa druge strane poruka da utaja poreza nije ništa strašno – dok vas ne uhvate. Svaki lovac na utajivače u Nemačkoj u proseku godišnje državi obezbedi 1,85 miliona evra. Pa ipak njih ima malo. „Šanse da krijete slamaricu do kraja života su odlične u Nemačkoj, posebno u Bavarskoj. Zašto onda pokrajine ne ulože više novca u svoje poreske službe, zašto dopuštaju da im godišnje kroz utaju ode 50 milijardi evra?“, pita se Kelner štat ancajger. „Odgovor glasi: komparativna prednost. Investitori se ne privlače lepim pejzažima nego poreskim službama koje retko – još bolje nikad – vire u poreske knjige. Zato mnogo investitora ide u Bavarsku. Slučaj Ulija Henesa zaslužuje pažnju upravo jer nikada nije smeo da se dogodi.“

Međutim, samoprivaljivanje ima jednu veoma praktičnu stranu. Kada država kupi CD sa podacima utajivača poreza od anonimnog švajcarskog informanta, onda se utajivači uspaniče, pa se masovno prijavljuju sami. Sličan efekat ima pojavljivanje Henesa pred sudom. „Lavina samoprijava u Nemačkoj! Slučaj Henes je prestravio desetine hiljada poreskih grešnika koji su skrivali pare u Švajcarskoj ili sličnim poreskim oazama“, piše Noje osnabriker cajtung. Ovu zakonsku praksu hvali i Fraje prese (Kemnic). „Država ovako dolazi do poreza koji pripadaju društvu. To je dobra vest za uzorne platiše. Još bi bolje bilo kada bi poreski grešnik morao da plati ceo poreski dug, a ne samo jedan deo“, piše list, misleći na mogućnost da utaja poreza zastari – odnosno da država više ne vidi svoj novac.

Drugačije piše Vestfalenpost: „Nijedna druga grupa prestupnika u našem pravnom sistemu ne izvlači se tako lako kao utajivači poreza. Uprkos tome, treba pozdraviti što se produžavaju rokovi posle kojih slučaj zastareva kao i što su kamate veće kod većih utaja. Važno je da država uveri javnost da dela isto – bez obzira na ugled osobe koja je na optuženičkoj klupi. I da dokaže da su organi gonjenja dovoljno brzi da provere i poresko ponašanje profesionalnih fudbalera, pre nego što ovi nastave karijeru u inostranstvu.“

Pripremio: Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković