Hendl - muzički kosmopolita

Ove godine muzički svet podseća na poseban način na Georga Fridriha Hendla od čije se smrti 14. aprila navršava tačno 250 godina. U Hendlovoj rodnoj kući u gradu Hale na reci Zale biće otvorena izložba o životu i delu velikog kompozitora: Filip Adlung, direktor muzeja, kaže:

„On je vladao svim muzičkim stilovima svoga vremena, govorio više jezika, dakle zaista je bio Evropljanin par excellence i to ga tako čudesno čini aktuelnim i izazovnim i za savremenike.“

Detinjstvo u Nemačkoj

U detinjstvu i mladosti Hendl je bio pod uticajem muzičke tradicije srednje Nemačke. Njegov učitelj Fridrih Vilhelm Cahov, organista u crkvi Svete Marije, predavao mu je kontrapunkt, učio ga da svira na orguljama i verovatno mu već dozvoljavao da diriguje kantatama na bogosluženjima. Iz tog vremena sačuvano je jedno delo za koje se može pretpostaviti da ga je napisao mladi Hendl.

Hendlu je kada je napunio 18 godina njegov rodni grad postao tesan. Privlačila ga je opera. Otišao je u Hamburg, grad u kojem je doživeo prve uspehe. Najpre je svirao u orkestru, a 8. januara 1705. izvedena je njegova prva opera „Almira“.

Zvezda u Italiji

Mladom kompozitoru je vrlo brzo postalo jasno, da ako želi da bude u vrhu i da bude uspešan, mora da savlada i italijanski stil. 1706. prešao je Alpe. U Italiji je proveo 4 godine, bio je u Veneciji, Rimu, Firenci i Napulju. Hendl je već tada slavljen kao današnje pop zvezde. Prvi operski uspeh Hendl je doživeo u Veneciji izvođenjem „Agripine“. Moglo se dogoditi i da Hendl zauvek ostane u Italiji, jer je u njoj našao moćne mecene. Ali, 1709. ponuđeno mu je mesto kapel majstora na dvoru princa Georga Ludviga od Hanovera. Prihvatio je ponudu.

London i engleski oratorijumi

Već krajem 1710. odlazi u London, na čijoj muzičkoj sceni je ostaje prisutan do kraja života. Na Temzi je upravljajući italijanskom operom Serija doprineo njenom neverovatnom procvatu. Tada je na raspolaganju imao najbolje pevače tog vremena, kao na primer kastrata Frančeska Bernardija, zvanog Senesino. Nakon uspeha opera „Radamista, „Julije Cezar“ ili „Rodelinda“ za Hendla i njegove privatne opere usledilo je vreme poraza. Londonska publika više nije želela duge arije na jeziku koji nije razumela. Hendl je počeo da se menja kao kompozitor. Nove kreacije bile su: engleski oratorijum sa arijama i pre svega velikim moćnim horom.

U njegovim kasnim oratorijumima Hendl se dokazao kao muzički kosmopolita. Pored horskih kompozicija, napisanih u vrlo strogom nemačkom stilu, su italijanske arije, francuske uvertire i karakteristični slavni engleski horovi.

Neposredno pre smrti uoči Uskrsa 1759. Hendl je na izvođenju svog "Mesije" svirao orgulje. „Aleluja“ iz tog oratorijuma je danas njegova najpoznatija kompozicija, koja je poznata i daleko van granica Evrope.

Autor: Klaus Fišer / Vesna Čolić

Odgovorni urednik: Dijana Roščić