1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Hemzim, ubica otrova

Istraživači u Kopenhagenu razvijaju veštački enzim koji bi trebalo da zauzme važno mesto u medicini. Taj enzim, naime, može da razgrađuje otrove iz ljudskog organizma. Naučnici već razmišljaju o razgradnji masti.

07.10.2008 - Sachsen-Anhalt, Halle, Chemielabor im Biotec Unternehmen Probiodrug AG, Alzheimer Forschung. Eine Gruppe von Wissenschaftlern der Probiodrug AG und des Paul - Flechsig Instituts fuer Hirnforschung der Universitaet Leipzig erbrachten anhand von Versuchen mit Maeusen den Nachweis das die Hemmung eines bestimmten Enzyms die Bildung der Alzheimer - typischen Ablagerungen im Gehirn deutlich verringert und dadurch die Auswirkung der Krankheit deutlich gemildert werden kann. Foto: Jürgen Lösel +++(c) dpa - Report+++

Hemzim bi trebalo da omogući do sada nezamislive reakcije u ljudskom organizmu

Molekuli iz laboratorije? Ako pitate Mikaela Bolsa, ideja i nije toliko apstraktna. Bols je na čelu Instituta za hemiju Univerziteta u Kopenhagenu i rukovodi istraživanjem koje je veliki izazov za modernu hemiju i medicinu.
„Jednostavno isprobavamo da li možemo izmeniti svojstva nekih enzima onako kako to priroda čini. Kombinujemo molekule kako bi naš veštački enzim poprimio željene osobine. Cilj nam je da stvorimo nešto čega nema u prirodi, a što bi moglo da bude korisno u mnogim oblastima“, priča Bols.
Svoj veštački enzim u laboratoriji Mikaela Bolsa nazivaju „hemzimom“. Hemzim bi trebalo da omogući do sada nezamislive reakcije u ljudskom organizmu. Teoretski, to bi moglo da stvori čitavu jednu generaciju lekova koji funkcionišu poput prirodnih molekula. Da bi san postao stvarnost, danski hemičari moraju da pronađu „alat“, hemijski materijal kojim će menjati svojstva enzima.
„Kamen temeljac naše hemijske sinteze je ciklodekstrin. Ovaj molekul može da svezuje ostale molekule i na taj način nastaju veštački enzimi. Kada ti enzimi u telu naiđu na određene molekule, oni reaguju sa njima i menjaju ih“, objašnjava danski naučnik.
Veštački enzim je dug tek desetak angstrema (oko jedan nanometar) – veoma sićušan u poređenju sa prirodnim enzimima. Slično je i sa reaktivnošću – veštački enzim je sto puta manje reaktivan u odnosu na prirodne. To ne brine Bolsa. On kaže da je u prethodnih deset godina reaktivnost povećana 25 puta, a da je samo pitanje vremena kada će enzim biti unapređen.
Moguća razgradnja masti?
Za istraživače iz Kopenhagena je najvažnije da postoji dokaz da enzim funkcioniše. Konkretno, hemzim je uspeo da neutrališe dejstvo otrovnog aesculina, vrste glikozida koja postoji u divljem kestenu. Ova materija može izazvati mučninu i povraćanje. „Naš enzim može da razgradi šećer iz molekula. Ovaj princip smo po prvi put sproveli u delo. Jasno je da smo u stanju da uništimo otrove u telu, makar u nekim situacijama“, kaže Bols.
Iako i dalje stoje na početku, naučnici već razmišljaju o novim mogućnostima. Enzim bi recimo mogao da razgrađuje masti u ljudskom organizmu. Ili, još bolje, da već bude ubrizgan u prehrambene namirnice. Po pravilu treba da prođe desetak godina da bi otkrića ovog tipa našla svoju primenu na tržištu. Ipak, Mikael Bolsje samouveren:
„Sanjam dan kada će veštački enzim predstavljati novu vrstu lekova. Kako su enzimi po pravilu katalizatori, zamislivo je da će otrove iz tela činiti bezopasnim“, zaključuje Bols.
Autori: Mihael Štang / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković