Hartc IV ili socijalna pomoć?

Ocene ne mogu da budu različitije. Predstavnici privrede smatraju da je Hartc reforma jedan od uzroka privrednog uspona, dok sindikati tvrde suprotno. Anelie Butenbah članica predsedništva Nemačkog sindikalnog saveza kaže:

"Ta reforma je dovela do velikog raskola na tržištu rada i značajno povećala rizik siromašenja nezaposlenih."

Jirgen Tuman, predsednik Udruženja nemačke industrije upućuje pohvale na račun bivšeg kancelara Gerharada Šredera koji je prihvatio predloge Hartcove komisije:

"Hartcovi zakoni su u pravom smislu te reči bili pravi koraci u pravom smeru. Ali, ti koraci su po našem mišljenju bili suviše mali, suviše spori i nedovoljno hrabri."

Psolodavci bi želeli slabiju zaštitu od otkaza, jer bi tada,kako tvrde, mogli brže da zapošljavaju. Za sindikat je to horor scenario. Sidnikati u Hartcovim reformama vide značajno ojačanu poziciju poslodavaca.

Hartc IV označava novac za nezaposlene na duže staze i pokriva samo egzistencijalni minimum. I to samo u slučaju ako porodica nema uštedjevinu. Hartc IV treba da spreči da nezaposleni, kako se kaže, neradeći ništa dobijaju novac. Sindikati smatraju da Hartc IV nije uspela reforma.

Novac od Hartca IV jedva da je od uvodjenja, pre dve godine, povećan. Troškovi života su u medjuvremenu porasli. A povećavanje troškova Hartca IV mogala bi da spreči jednino zakonski odredjena minimalna zarada. Tako bi privredi, koja je uvek želela Hartc IV, on mogao da donese i zakonski odredjenu minimalnu zaradu, što privreda stalno odbija.