Hapšenje koje će na kraju biti zaboravljeno?

Nakon privođenja Fahrudina Radončića, bilo je i ovakvih komentara: „Radončić je prevelika riba da bi se sve zataškalo“ i „u zatvor će Radončić ili neko od tužilaca“. Autor prvog komentara je politički analitičar Adis Arapović. On je, gostujući u programu BHRT-a, izjavio da je „nenormalno“ da se Tužilaštvo i Sud „prepucavaju“ s političkim strankama o sopstvenoj nezavisnosti.

„Svako u ovoj zemlji trebalo bi da radi svoj posao. Posao političkih stranaka jeste da budu reprezenti određenih društvenih slojeva, da se bore za svoje ciljeve, svoje ideale, svoje ideje, a posao sudova i tužilaštava jeste da održavaju pravni poredak. Među njima ne bi trebalo da bude ikakve komunikacije, posebno ne javne prepirke koja može da miriše upravo na montirane političke slučajeve, na skrivene razloge i pozadine, pa čak i na političku kontrolu nad određenim ljudima u tužilaštvu i sudu“, ukazao je Arapović.

Reakcije stručnjaka i stranačka saopštenja

Advokat i bivši sudija Suda BiH Vlado Adamović veruje da će ovoga puta u zatvor Radončić – ili neko od tužilaca. „Želim da kažem da je dosta više spektakularnih hapšenja u Sarajevu ili bilo kojem drugom delu BiH. U ovoj zemlji hapšeni su članovi Predsedništva, ministri, poslanici... Kakvu sliku šaljemo u javnost kada se 'spektakularno' uhapsi jedna takva osoba, a za mesec dana se sve zaboravi? Mislim da Tužilaštvo ne može više tako da funkcioniše. Nakon ovoga će se neke stvari rešiti. Ili će u zatvor Radončić, ili neko od tužilaca“, rekao je Adamović u programu Federalne televizije.

Radončićev Savez za bolju budućnost (SBB) BiH podržao je svog lidera ocenivši, između ostalog, da je reč o „besprizornoj političkoj montaži koja za cilj ima destabilizaciju bošnjačkog političkog faktora, a time i destabilizaciju BiH“, ali su kritike stranke upućene na račun pojedinaca u pravosuđu. SBB ističe da „ima puno poverenje u sposobnost pravne države i veruje u poštenje i profesionalizam časnih ljudi u Tužilaštvu i pravosuđu BiH. Sigurni smo da će ovaj sramni čin pravosudnih institucija BiH na kraju dovesti do razobličavanja i demontaže kriminalnog miljea oličenog u vezama kriminalaca osuđenih za teška krivična dela i odmetnutih struktura u Sudu i Tužilaštvu BiH“, navodi se u reakciji Radončićeve stranke.

Očitovanja Suda i Tužiteljstva BiH

Iz Državnog suda saopšteno je da „pritisci na Sud BiH moraju da prestanu“. „Sud BiH izražava duboku zabrinutost atmosferom koja se poslednjih dana kreira u javnosti, a kojom se nastoji da se ta institucija politizuje, a rad njenih sudija degradira. Sudije Suda BiH trenutno rade u teškim uslovima jer intenzitet pritisaka, koji dolazi sa više strana, počinje da prevazilazi granice podnošljivosti“, saopštio je Državni sud. U toj instituciji, međutim, nisu mogli da potvrde da li se saopštenje odnosi konkretno na Radončićev slučaj. U istom saopštenju (27.1), pominju se i „pritisci“ u vezi s procesom koji se u ovom Sudu vodi protiv Nasera Orića. Tužilaštvo BiH bilo je konkretnije. „Tužilaštvo BiH podseća javnost da su pred zakonom svi građani jednaki, da se postupak vodi u skladu sa zakonom, da pred zakonom nema nedodirljivih i da bilo kakvi politički ili medijski pritisci ne mogu i neće uticati na vođenje postupka“, navodi se, između ostalog, u informaciji Tužilaštva o predlogu za određivanje mere pritvora za Fahrudina Radončića.

Profesor međunarodnog prava na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu Zarije Seizović ocenjuje da „javnost, mediji, pojedinci, političari i drugi – svesno ili nesvesno, a svakako emotivno – praktično vrše politički pritisak na organe gonjenja i nadležni sud“. „Generalno, na pravosuđe se vrše dve vrste pritiska: jedan medijski, kroz izveštavanje o važnim predmetima, dok drugu vrstu pritiska vrše neodgovorni pojedinci koji tvrde da se radi o 'politički montiranim procesu'. Takve neodgovorne izjave trebalo bi i dokazati jer implicitno sadrže tvrdnju da su policija, tužilaštvo i sudovi korumpirani“, kaže Seizović.

Nepoverenje u pravosuđe zbog propasti „velikih slučajeva“

Profesor Seizović komentariše i činjenicu da je u BiH nema naročitog poverenja u pravosudne organe. „Dosadašnji rezultati, hapšenje pa puštanje ili oslobađanje drugostepenom presudom VIP okrivljenih, jedan je od važnih razloga tog nepoverenja. Što se tiče uloge Tužilaštva BiH, notorno je da se ono nije moglo pohvaliti efikasnim obavljanjem osnovnog posla iz njegove nadležnosti, a to je gonjenje počinilaca krivičnih dela. Ako tužilac ima loše rezultate, a oni su indicirani obustavljanjem postupka, odustankom od gonjenja ili oslobađajućom presudom, mora za to da snosi disciplinsku, a po potrebi i drugu vrstu odgovornosti“, ističe Seizović za Dojče vele.

Naš sagovornik tvrdi da su brojni „veliki slučajevi“ propali zato što se u njih ulazilo „prilično nespremno“. „Loša procena uspeha, nedostatak dokaza, nepripremljenost, a možda i nedostatak kompetencija. Konačno, možda postoji i nekakav 'paralelan svet odlučivanja' poput veza, pritisaka, korupcije u svakom segmentu života, pa i u pravosuđu, ali to je nemoguće ili veoma teško dokazati. Nijedan sudija ili tužilac do sada nije osuđen na zatvorsku kaznu“, kaže profesor Seizović.

„Komentari su uobičajeni za demokratska društva“

Radončićeva braniteljka Vasvija Vidović, međutim, smatra da su komentari rada pravosuđa uobičajeni u demokratskim društvima. „Sud i Tužilaštvo BiH su profesionalni državni organi koji bi trebalo da postupaju po zakonu. Pritisak na te organe je neprihvatljiv, a i ne bi smeo na njih da utiče. Svuda u svetu je normalno da se komentarišu njihovi postupci i odluke, ali pravosuđe bi trebalo da radi svoj posao. Njihove prepiske s medijima su veoma upitne. Pravosuđe mora da radi bez obzira na izjave koje se čuju u javnosti. Međutim, mi bismo bili srećniji da visoki državni zvaničnici, čelnici države, ne daju izjave s tim u vezi“, rekla je Vasvija Vidović.

Fahrudin Radončić osumnjičen je za „udruživanje radi činjenja krivičnih dela“, „ometanje rada pravosuđa“ i „davanje nagrade ili drugog oblika koristi za trgovinu uticajem“. Sud BiH odredio mu je jednomesečni pritvor zbog „bojazni da će osumnjičeni, boravkom na slobodi, uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove važne za krivični postupak“. Sud, takođe, smatra da bi osumnjičeni mogao da „ometa krivični postupak uticajem na svedoke ili saučesnike“. Za navedena krivična dela predviđena je zatvorska kazna u trajanju od jedne do deset godina.