1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

"Hapšenjem Mladića, Srbija bi priznala genocid"

Bez jasne osude genocida, srpska rezolucija o Srebrenici predstavljala bi čin negiranja najtežih ratnih zločina, smatraju u FBiH. U RS su zabrinuti zbog mogućih posledica srpske rezolucije.

default

Nakon presude Haškog suda i evropske rezolucije o Srebrenici, očekivalo se da će i države regiona usvojiti rezoluciju kojom se osuđuje genocid, kaže predsednica bh. ogranka Društva za ugrožene narode, Fadila Memišević. Ona ističe da bi rezolucija bez jasne osude genocida negirala presudu Haškog suda i svega što se u Srebrenici dešavalo jula 95. "Diskusija u Skupštini Srbije je otišla predaleko i rezolucija je već izgubila na vrednosti, tako da mislim da će ona vrediti onoliko koliko i papir na kojoj je napisana. Najbolja potvrda srpskog priznavanja genocida u Srebrenici bilo bi hapšenje Ratka Mladića i njegovo izručenje Hagu", kaže Fadila Memišević.

Srbi kolateralna šteta

Boračka udruženja iz Republike Srpske negiraju genocid u Srebrenici i najavljuju proteste u Beogradu pre usvajanja rezolucije. Predsednik Saveza logoraša Republike Srpske Branislav Dukić nerado govori o srpskoj rezoluciji "zato što niko neće da kaže da je u Srebrenici stradalo i 3.500 Srba".

"Ako neko kaže da su Srbi kolateralna šteta u Srebrenici i da su žrtve samo Bošnjaci, onda nemamo šta pričati" naglašava Dukić. "A što se tiče Srbije, to je druga država i ona me ne interesuje po pitanju rezolucija koje će doneti Boris Tadić ili neko drugi", dodaje predsednik Saveza logoraša RS.

Strah u RS

Javnost i gotovo svi politički predstavnici u RS smatraju da Skupština Srbije ne bi trebalo da usvoji rezoluciju u kojoj će se pominjati genocid, kaže poslanik u državnom Parlamentu Momčilo Novaković. "Ovde postoji strah da bi pominjanje genocida i njegovo prihvatanje išlo na ruku tezi gospodina Harisa Silajdžića da je RS genocidna tvorevina i da je kao takvu treba ukinuti. To je suštinski motiv, jer bez RS, Srbi u BiH strahuju za svoju budućnost", ističe Novaković.

Gericht weist Klage gegen Niederlande wegen Srebrenica ab

Potočari, 11.7.1995 - početak genocida u Srebrenici

Rezolucija - političko pitanje

U regionu postoje ozbiljni problemi u procesu utvrđivanja činjenica o proteklom ratu i suočavanja sa prošlošću. Polemike u Srbiji i RS u vezi sa rezolucijom o Srebrenici postaju prvorazredno političko pitanje, naglašava u komentaru za Dojče Vele predsednik Helsinškog odbora Republike Srpske Branko Todorović. "Rezolucija mora imati u vidu presude Haškog suda. Svaki pokušaj relativizacije i terminoloških akrobacija kako bi se ublažilo ono što se desilo u Srebrenici potpuno je nepotreban. Ili želite i imate hrabrosti da se suočite sa činjenicama, ili nemojte to raditi", kaže Todorović.

Osuda genocida put ka pomirenju

Predsednik Helsinškog odbora dodaje da se presuda Haškog suda ne može preformulisati nikakvom rezolucijom i da je nemoguće uspostaviti veštačku ravnotežu između genocida u Srebrenici i ostalih zločina . Istovremeno naglašava da bi srpska osuda genocida prekinula začarani krug ignorisanja tuđe nesreće i otvorila novo poglavlje u procesu pomirenja.

Autor: Samir Huseinović

Odg. urednica: I. Ivanović

  • Datum 20.03.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/MY6J
  • Datum 20.03.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/MY6J