Hapšenje 14 godina posle ubistva | Izbor iz štampe | DW | 16.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Hapšenje 14 godina posle ubistva

„Srbija je siromašna zemlja, ali je zato njena prošlost bogata političkim ubistvima“, piše autor komentara Mihael Martens u današnjem izdanju Frankfurter algemajne cajtunga, osvrćući se na hapšenja za ubistvo Ćuruvije.

„Likvidacije su često bile izvođene u sred bela dana, na ulici, kao što je to bio slučaj 12. marta, kada je na premijera Zorana Đinđića pucao pripadnik specijalnih jedinica srpske policije – u samom centru, u Nemanjinoj ulici, ispred zgrade Vlade Srbije“, podseća autor i dodaje: „Po sličnom scenariju, 11. aprila 1999. godine, izvedeno je i ubistvo novinara i izdavača, kritičara Miloševićevog režima, Slavka Ćuruvije. Likvidiran je ispred svog stana u Beogradu, u vreme rata na Kosovu.“

Tek 14 godina od njegovog ubistva, srpska vlada najavljuje i sprovodi hapšenja. Četvorica optuženih su bivši saradnici srpske obaveštajne službe. „Ukoliko se njihova odgovornost potvrdi, biće to (cezura) prelomni trenutak u srpskoj istoriji“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Dobitnica Nobelove nagrade za književnost Herta Miler (koja to tada još nije bila), te godine u FAZ-u objavljuje tekst sledeće sadržine: „Na sahrani Slavka Ćuruvije bilo je 11.000 ljudi. Mnogi budućnost Kosovara, ali i svoju sopstvenu, mogu da zamisle jedino bez Miloševića, ali samo da zamisle, ne i da izgovore. U suprotnom oni neće preživeti ratne zakone. U ovim vremenima oni nemaju glasa da nešto kažu, a ja često mislim na to ćutanje.“

Ćuruvija kao „ikona svih ubijenih“

Martens veruje da je tadašnje zapažanje, danas u svetu veoma priznate književnice, bilo preterano. Jer je „ostrva slobode“ uprkos pritiscima režima bilo. Pored Ćuruvijinog lista „Dnevni telegraf“, opozicioni radio B92 je emitovao program, podseća autor teksta. Ipak, izrečeno nije bilo i netačno. Iako je Ćuruvija bio samo jedna u nizu žrtava režima Slobodan Miloševića, ovaj novinar je postao „ikona svih ubijenih“. Slučaj Slavka Ćuruvije obeležio je vreme u kojem su, ne samo Srbi, „trpeli teror primitivnih i brutalnih tipova“. Njegovo ubistvo ima istu težinu, kao i likvidacija jermensko-turskog novinara Hranta Dinka.

Nakon hapšenja bivših pripadnika Državne bezbednosti Ratka Romića i Milana Radonjića, van dometa srpskih pravosudnih organa ostaje, čovek koji je najverovatnije po nalogu i izveo ubistvo (Miroslav Kurak). „Na Ćuruviju je pucao čovek koji je još 2006. godine napustio zemlju. Poslednji put, viđen je u Tanzaniji, kako organizuje lov na veliku divljač. U novinama se pojavila fotografija na kojoj se može videti čovek u maslinasto zelenoj uniformi sa sve divljom mačkom na ramenima.“

Ulemek zaslužan za prekretnicu u istrazi?

Beograd, 14. april 1999. Sahrana Slavka Ćuruvije

Beograd, 14. april 1999. Sahrana Slavka Ćuruvije

Četvrti optuženi nekadašnji šef Državne bezbednosti (Radomir Marković), već se nalazi u zatvoru, gde služi 40 godina zatvorske kazne, zbog ubistva četvorice opozicionih političara i otmice i naloga za ubistvo bivšeg predsednika Srbije, Ivana Stambolića, navodi se dalje u tekstu.

Najvažniju ulogu u razrešavanju slučaja, odigrao je ipak Milorad Ulemek Legija, nekadašnji pripadnik Legije stranaca i šef specijalnih jedinica srpske policije (Crvenih beretki). „Jedinice koja je formirana po nalogu Miloševića, a koju su činili osuđenici, među kojima i oni koji su odgovorni za masakr muslimana u Bosni i na Kosovu. Kao nagradu za svoja dela, oni su mirno mogli da pljačkaju mesta koja bi napadali“, dodaje autor. Nakon pada režima Slobodana Miloševića „Ulemek postaje važna karika u likvidacijama koje će uslediti, krijumčarenju ljudi, trgovini drogom i otmicama“. Godine 2007. osuđen je na 40 godina zatvora za organizaciju ubistva premijera Đinđića i drugih likvidacija.

Međutim, to što je istražiteljima konačno omogućio da krenu pravim putem u rasvetljavanju ubistva novinara Ćuruvije, neće mu umanjiti zatvorsku kaznu, tvrde u Državnom tužilaštvu.

Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković