Handkea pogrešno čitaju | Mozaik | DW | 06.12.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Handkea pogrešno čitaju

Peter Handke, jedan od najvećih pisaca današnjice, danas puni sedamdeset godina. Tim povodom razgovaramo sa njegovim prevodiocem na srpski, književnikom Žarkom Radakovićem.

Peter Handke und Zarko Radakovic an einem Schicksalsort der jugoslawischen Literatur: der Brücke über die Drina von Ivo Andric’ Autor: Zarko Radakvic

Peter Handke und Zarko Radakovic

Šezdesetih godina prošlog veka, kada je počeo da objavljuje svoje tekstove, Peter Handke je bio buntovnik, avangardista, da bi sada postao živi klasik. Od početka je on i kontroverzni pisac. Naročito devedesetih godina, kada je posebno usmerio svoja interesovanja i na zbivanja na Balkanu… Gde se Handke nalazi sada?

„Mislim da Peter Handke nije napravio pomak u nekom pozitivističkom smislu, nije se on bitno promenio. Ja kod njega vidim konstantu. Malo toga se promenilo od početka do danas. Ako kažemo da je u početku bio buntovnik koji se suprotstavljao pojedinačnim institucionalnim gledanjima na svet ili samim institucijama, mislim da je to ostao i kasnije u srednjoj fazi pa i danas u najzrelijoj fazi. Ne vidim tu suštinske promene. Handke je jednostavno dosledan u svemu što radi.“

Koje je za vas Handkeovo najznačajnije delo?

Žarko Radaković

Žarko Radaković

„To ne mogu da kažem. Svaka Handkeova knjiga mi je značajna, kako prozna tako i dramska. Čitanje jedne njegove knjige, to je kosmos za sebe. Kada čovek uđe u njega, ostaje tu, jednostavno čita, čita, čita… I doživljava sve. Ja kao prevodilac, naravno, imam drugačiji pristup njegovim delima, jer ih čitam izbliza i sporo, i sve u njima doživljavam, dakle ne samo ono što je napisano, nego i ono što se krije iza knjige. A pošto sam bio u situaciji i da putujem sa autorom, prepoznajem u knjigama i mnoge realije. Dakle, meni, prevodiocu, ti su momenti veoma bitni, već i zato što mogu da upoređujem ono što se nalazi u tekstu sa onim izvan teksta. Sam Handke je za mene jednostavno moj najomiljeniji autor. Zato se i bavim prevođenjem tog pisca. To je jedini autor koga prevodim. Da izdvajam neku njegovu knjigu, ne mogu. Jednostavno, sve zavisi od raspoloženja. Naprosto, kada priđem svojoj polici sa knjigama i kada ugledam Handkeova dela, izvučem u nekom trenutku knjigu koja mi tog dana odgovara, a drugog dana neku drugu.“

Handke je svojim poreklom vezan za bivšu Jugoslaviju. Kada je taj prostor počeo da igra ulogu u njegovom stvaralaštvu?

„Balkan, odnosno Jugoslavija, u njegovom stvaralaštvu od početka igraju vrlo značajnu ulogu. Prvi roman koji je napisao u životu, nastao je upravo u Jugoslaviji, za vreme godišnjeg odmora na ostrvu Krku. Reč je o knjizi ’Stršljeni’. Motiv Jugoslavije prisutan je u Handkeovoj svesti ili podsvesti od početka, već i zbog njegovog porekla – zbog činjenice da mu je majka bila Slovenka, da je njegov deda bio svim bićem za pripajanje Koruške, austrijske Koruške, Jugoslaviji, da je glasao za to na referendumu 1920. godine, i da je zbog toga imao problema u svom mestu. A to je on pričao svome unuku, i taj doživljaj dede iz dvadesetih godina je na Handkea vrlo značajno uticao. Konačno, i jezik malog Handkea u kući je, pored nemačkog, bio i slovenački. Dakle, Handke je redovno dolazio u Jugoslaviju. Za Sloveniju se posebno interesovao. Nju je glorifikovao kao neku vrstu idealne umetničke teritorije. Redovno je pešačio Slovenijom... E onda, kada je došlo do raspada Jugoslavije, tada je kod Handkea stvar, da kažem, najpre naprsla, pa pukla. Handkeova vizija Jugoslavije kao značajne zemlje je, ne samo za njega, nego i za mnoge, odjedanput dovedena u pitanje. I tada se pojačalo Handkeovo interesovanje za sve što se tada konkretno događalo u toj zemlji.“

Kakva je recepcija Handkea na prostorima bivše Jugoslavije, posebno u Srbiji?

„Još uvek su tu zamagljene stvari, još uvek mnogo štošta nije jasno na političkom planu u pojedinačnim zemljama koje su se odvojile, odnosno formirale, posle raspada Jugoslavije, tako da nije jasan ni sam odnos prema Handkeu i prema njegovim političkim stavovima koji su, u suštini, manje više, ipak, privatni. Ja mislim da je Handke veoma omiljen pisac u Srbiji. Nije omiljen u određenim krugovima kojima njegovi stavovi ne odgovaraju i koji u suštini njega, rekao bih čak slobodno, pogrešno čitaju – čitaju ga onako kako im odgovara. Ove godine, pre mesec dana, konačno je objavljena njegova knjiga „Moravska noć“, možda i najznačajnija, kada je u pitanju Balkan. Objavljena je u izdanju Srpske književne zadruge. Kao što znamo, pre izvesnog vremena je Handke i primljen u Akademiju nauka Srbije. To su na neki način i rođendanski pokloni Handkeu u Srbiji.“

Handke živi kraj Pariza. Da li znate gde će on biti na svoj rođendan i kako će da ga provede?

„Da, znam. Biće u Salcburgu, gradu u kome je živeo skoro jednu deceniju, i u kome je proglašen za počasnog građanina. Dakle, primiće ceremonijalno nagradu Salcburga, a posle svečanosti, ostaće u tom gradu. Tu će i proslaviti svoj rođendan, u krugu porodice.“

Austrian author Peter Handke, right, is offered bread, salt and home made brandyas he arrives in Serb Orthodox church of Sveti Stefan in the village of Velika Hoca, Saturday, April 7, 2007. Austrian author Peter Handke and the director of the Berlin Ensemble Theater Claus Peymann visited Kosovo on Saturday where they donated 50,000 euro to the people of a Serbian enclave Velica Hoca.(AP Photo/Visar Kryeziu)

Handke na Kosovu 2007.

Žarko Radaković je rođen 1947. u Novom Sadu. Od 1978. živi u Nemačkoj, najpre u Tibingenu, a od 1990. u Kelnu. Piše na srpskom i objavio je devet svojih knjiga. Preveo je dvadeset četiri Handkeove knjige. Žarko Radaković i Peter Handke putuju zajedno bivšom Jugoslavijom od 1995. godine. Putovanja su još više zbližila autora i prevodioca, Handke i Radaković postali su prijatelji.

Autorka: Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković