Hajneov Lorelaj ipak dobija most

U čitavom svom toku od Alpa do Severnog mora, reka Rajna upravo u takozvanom Srednjem Porajnju pokazuje sve svoje čari i lepote. Moćna reka koja obilazi strme litice – okićene vinogradima iz kojih dolaze vina svetskog glasa, nije oduševila samo romantičnog pesnika Hajnriha Hajnea koji je o hridini Lorelaj ispevao pesmu ili nadahnula Riharda Vagnera, nego zadivljuje brojne umetnike i turiste već vekovima. Zapravo je dugo trebalo da taj, možda najnemačkiji od svih krajolika u Nemačkoj, dospe na popis zaštićene kulturne baštine Svetske organizacije UNESCO-a, ali niko nema dilemu da je Srednjem Porajnju tamo i mesto.

Da su tamo došli autom...

Ali Hajne, Franc List, Klara Šuman i brojni drugi pesnici, kompozitori i slikari koji su do sada u svojim delima ovekovečili ovaj krajolik, možda bi bili nešto manje oduševljeni da su tamo došli – automobilom. Jer iako je to područje u samom srcu zapada Nemačke, tamo gotovo stotinu kilometara, od Majnca do Koblenca, nema niti jednog jedinog mosta preko Rajne. Nekad su putnike-namernike s jedne na drugu obalu prevozile skele, danas to čine mali trajekti. Ali kod visokog vodostaja Rajne – što nije retkost, sav brodski prevoz se zaustavlja. To onda znači do 50 kilometara vožnje vijugavim putem do najbližeg mosta – i isto toliko onda s druge strane reke.

Stanovnici Srednjeg Porajnja su ponosni na prirodne lepote područja u kojem žive, ali su i svesni da se samo od lepote ne može živjeti. Rajna je bila popularno mesto za odmor, ali u međuvremenu je to područje „prespavalo“ privredni razvoj. Zato im treba infrastruktura – i most. Svetska organizacija koja štiti kulturnu baštinu u takvim građevinskim poduhvatima kroz parkove prirode, ne zna za šalu. To je okusio i grad Drezden koji je odlučio da izgradi most preko Labe na području koje je takođe bilo proglašeno svetskom baštinom. UNESCO je isprva upozoravao, onda i pretio, a kada je Drezden počeo s gradnjom, UNESCO je to područje izbrisao sa svog popisa.

UNESCO pristao na most

Ove sedmice je održana konferencija UNESCO u Braziliji gde se povela i rasprava o gradnji mosta preko Rajne. Za razliku od Drezdena, u Srednjem Porajnju su od početka pokušali da sarađuju sa stručnjacima Svetske organizacije kako bi spasili svoj status baštine. To je bio i jedan od uslova za prijavu na tender za most koji je raspisan još 2008. Na tenderu je pobedila arhitektonski kancelarija iz Dablina. Grupa irskih arhitekata je predložila da se između gradića St. Goara na jednoj i St. Goarshauzena na drugoj obali Rajne, izgradi most koji ne bi svojim ravnim linijama ugrožavao pejzaž. Predložen je most koji je u blagom obliku slova S i koji, što je više moguće, vijuga baš kao što tamo vijuga i reka Rajna.

Konačno, na konferenciji UNESCO su ovog četvrtka dali odobrenje za ovaj projekat. Još jednom su upozorili odgovorne u Nemačkoj da je jedan od uslova da se taj most, bez obzira koliko skladan bio, ne vidi iz područja čuvene hridine Lorelaj – mada će se nalaziti u neposrednoj blizini. Ali sa ovim projektom i u Svetskoj organizaciji mogu živeti – i nadaju se da će to pomoći regionu u ekonomskom razvoju.

Autor: Anđelko Šubić (dpa, faz)

Odg. urednik: Nemanja Rujević