Haiti: Pomoć ne sme stati

Zeksiše cajtung (Drezden):

„Bilo bi fatalno kada bi jadi Haitija, čim se saniraju najteže posledice katastrofe, opet pali u zaborav. Ova država bi pravu perspektivu dobila samo ako bi uspela da se otrgne iz vrzinog kola političkog haosa i socijalne bede. A za to pomoć hitna pomoć nije dovoljna. Haitiju je potrebna postojana podrška - i to ne za korumpiranu elitu na vlasti, već za siromašni narod.“

Pasauer noje prese (Pasau):

„Međunarodna pomoć Haitiju - pristiže. Ali, stvarna pomoć za razvoj te zemlje mora početi kada se pokopaju poslednji mrtvi i raščiste poslednje ruševine. Prirodni uslovi na Haitiju ne mogu da promene, ali socijalni - mogu. To nije zadatak samo te napaćene zemlje, već i onih koji se smatraju vodećim državama ovog sveta.“

Švebiše cajtung (Lojtkirh):

„U toku je velika operacija međunarodne zajednice. Njen kraj je teško sagledati, jer Haiti će još generacijama biti na infuziji koju dobija iz inostranstva. Možda bi bilo najbolje da se ta država proglasi za protektorat Ujedinjenih nacija. Svetska organizacija je tokom poslednjih pet godina bar uspela da sa 9.000 plavih šlemova tamo održi kakvu-takvu stabilnost.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik):

„Talas međunarodne pomoći i najavljeni milioni, pre svega iz SAD, impozantan su znak solidarnosti sa Haićanima koji se zlopate već decenijama. To je istovremeno i velika šansa da se ova posrnula država obnovi i stabilizuje. Pod uslovom da donacije ne progutaju korupcija i suvišni projekti.“

Nordbajerišer kurir (Bajrojt):

„Zemljotres je do neslućenih razmera pojačao ionako prisutno sivilo nasilja, gladi i beznađa. Pri tome je Haiti odavno mogao da bude destinacija kao što je i Dominikanska Republika sa kojom deli isto ostrvo - da nije u rukama pljačkaša. Diktatori sa ljupkim nadimcima kao što su Papa dok ili Bebi dok, mogli su da muče bespomoćno stanovništvo, jer je svet gledao ustranu. Uništeni Haiti je veliki izazov: sada treba dokazati ljudskost. U poređenju sa slikama tamošnjih ruševina i nebrojenih žrtava, naše brige izgledaju gotovo beznačajno.“

Merkiše odercajtung (Frankfurt na Odri):

„Sada će u razrušeni region poteći milioni dolara, evra i jena... dobrovoljci će danonoćno raditi kako bi umanjili patnje Haićana... kao i u drugim regionima sveta koje ugrožavaju zemljotresi, međunarodna zajednica bi i na Haitiju mogla da postavi sistem ranog upozoravanja na tektonske pokrete, da gradi kuće koje će biti otporne na potrese i da radi na ostalim sistemima zaštite od katastrofa.“

Berliner morgenpost (Berlin):

Katastrofa je "... u Nemačkoj izazvala veliko žaljenje, a Nemci su pokazali veliku spremnost da pomognu Haićanima. Ova sposobnost saosećanja sa ljudima koji moraju da se zlopate u dalekim krajevima postao je jedan od zaštitnih znakova našeg društva. Može biti da to vuče korene iz naših sopstvenih iskustava, iz ruševina naše istorije. Ali, to je i izraz jednog zrelijeg poimanja odgovornosti Nemaca, koja seže i preko naših granica. Mi smo - ako i relativno sporo - naučili da se patnje u udaljenim delovima sveta tiču i nas…“

General ancajger (Bon):

„Od sticanja nezavisnosti 1804, na Haitiju kao da su se koncentrisale sve moguće prepreke za normalan razvoj: prirodne katastrofe, državni udari, strane intervencije, diktature, krvave eskalacije nasilja, korupcija i pre svega neodgovornost političke i društvene elite. Treba da budemo srećni ako sredstva pomoći uopšte dospeju do onih kojima su najpotrebnija. Ali, ako Haićani ne preuzmu odgovornost i zajedničko dobro ne postave iznad ličnih interesa, još ćemo dugo čekati da se u toj zemlji dogodi čudo.“

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković