Haiti - beznadežan slučaj

Komentator Frankfurter algemajne cajtunga smatra da je reč o „beznadežnom slučaju“: „Još i pre zemljotresa, zemlja je teturala od jedne krize do druge – političke, ekonomske, društvene. Danas niko ne može da zamisli da je bivša francuska kolonija još pre nekoliko decenija bila biser koji je privukao prve turiste u Karipski arhipelag. (U zemljotresu) je stradala zemlja koja je već bila na dnu.

Usledila je jedna od najvećih akcija solidarnosti: prva pomoć je bila uspešna; čak je moglo da se spreči i izbijanje zaraza. Tek u oktobru je izbila kolera – i to samo zato što su je sa sobom doneli nepalski vojnici UN. (…) No, zajednica država i humanitarne organizacije su dosegle granice kojih je bilo i pre 12. januara (2010). Ne radi se o nedostatku novca. Ono čega nema, jesu strukture za koordinaciju različitih projekata.

Naravno da u zemlji postoje korupcija i profiteri katastrofe, koji se bogate upravo nabedi stanovništva. U to spadaju i imućne porodice – delom došljaci iz Evrope – koje su obezbedile sebi ekskluzivna prava na uvoz gvožđa i čelika ili kamiona i koje sada sve to prodaju za veliki novac. Ali, još mnogo gore je to što Haiti nema državne institucije koje funkcionišu. (…) TU ne mogu ništa da promene ni milijarde dolara koje – već prema tome ko je na vlasti – redovno stižu iz SAD“.

Međunarodni razlozi za haos

Zidojče cajtung piše o Haitiju kao „zemlji propasti“: „Haiti je primer za to kako međunarodna zajednica ne treba da dela. Haićanska vlada se žali da su obećanja ispunjena samo delimično, te da je u zemlju stiglo nešto manje od polovine obećanog novca. Donatori su u međuvremenu rešili da ne isplaćuju kompletne sume dok se ne promeni vlada karipske države. Izbori su bili turbulentni jer buduća vlada želi da raspolaže donatorskim novcem: korupcija cveta. Haos ima i više razloge. Nigde nema toliko pomagača i funkcionera.

Veliki prijatelj Haitija Bil Klinton kao da je izgubio iz vida da treba da koordiniše obnovu. Pomagači se otimaju kontroli – ovde Sjedinjene Američke Države, tamo Brazil sa najvećim brojem vojnika u UN, a tu su i Evropljani. Stranci nemaju poverenja u Haićane i radije se uzdaju u rad svojih nacionalnih organizacija za pomoć. Ima previše nevladinih organizacija, premalo kontrole i koncepata. (…) Pomoć bi trebalo da se odvija prema jednostavnoj maksimi: nauči ljude da pecaju, umesto što im poklanjaš ribu. Inače će Haićani morati da ostanu na infuziji stranih samarićana i da – čekaju“.

Uvođenje međunarodne uprave?

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „Mogući put izlaska iz bede bio bi Selestenovo odustajanje od ulaska u drugi krug predsedničkih izbora. Tako bi do izražaja došao trećeplasirani Mišel Marteli koji je veoma omiljen u narodu. Samo predsednik kome ljudi veruju može dugoročno da obezbedi stabilnost na Haitiju“.

Sarbriker cajtung (Sarbriken): „Haiti ima za sobom izgubljenu godinu. Pod ovakvim uslovima teško je pretpostaviti da će se situacija poboljšati. Zbog toga se mora hitno razmisliti o uvođenju međunarodne uprave u karipsku državu haosa“.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković