1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Hadžić - rat je prilika za napredovanje

Kraj jednom višegodišnjem bekstvu: Gorana Hadžića, nekadašnjeg lidera srpske manjine u Hrvatskoj uhapsila je srpska policija, piše nemačka štampa prenoseći izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića i reakcije EU.

Goran Hadžić prilikom hapšenja

Goran Hadžić prilikom hapšenja

Srpske vlasti uhapsile su osumnjičenog za ratne zločine Gorana Hadžića i time „okončale jedno od najtežih poglavlja u saradnji sa Haškim tribunalom“, rekao je predsednik Srbije Boris Tadić. „Bila je to naša moralna obaveza“, isticao je u više navrata Tadić i pojasnio kako su tvrdnje da su vlasti godinama skrivale Hadžića „apsolutno neistinite“, jer Srbija nije znala gde se on krije – prenosi Zidojče cajtung.

U tekstu pod naslovom „Ratni zločinac iz Krajine“, podseća se na dešavanja sa početka devedesetih - kako je na desetine hiljada civila raseljeno, da su za to odgovorni srpski nacionalisti i kako je na stotine njih mučeno, masakrirano… Odgovornost za ta dela pripisuje se upravo Goranu Hadžiću, navodi autor teksta i ističe kako je konačno uhvaćen i poslednji optuženik, na kojeg je Tribunal u Hagu dugo čekao […]

Karadžić, Mladić i Hadžić na Palama 1993.

Karadžić, Mladić i Hadžić na Palama 1993.

„Ostaje međutim, otvoreno pitanje zašto je potraga za Hadžićem toliko dugo trajala. U poslednje vreme, govorilo se kako se krije u jednom manastiru Srpske pravoslavne crkve na Fruškoj Gori. Tribunal UN je optužnicu protiv Hadžića objavio još 2004, ali je saradnik nekadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića nestao bez traga.“

Iznenađujuće brz uspeh istrage?

S druge strane, uspeh istražitelja je, nakon hapšenja Ratka Mladića u maju, iznenađujuće brz, komentariše Zidojče cajtung. „I okolnosti pod kojima su vlasti Hadžiću ušle u trag, prilično su čudne. Haški optuženik je navodno ostao bez novca, pa je pokušao da proda sliku italijanskog ekspresioniste Modiljanija“.

U komentaru naslovljenom „Poslednji sa liste UN“, navodi se kako je rat dobra prilika za napredovanje, čak i za one koji nemaju nikakve veze sa politikom - i kako je Hadžić najbolji primer za to. Autor podseća da je doskorašnji haški begunac nekada bio magacioner, ali da je uz pomoć jugoslovenske armije uspeo da zauzme gotovo jednu trećinu Hrvatske. „Hrvatski Srbin je 1992. imenovan za predsednika tzv. Republike Srpske Krajine, a osvojena teritorija je trebalo da postane deo velike srpske države – od dalmatinske obale do Makedonije. Upravo u tom periodu počinjeni su najteži ratni zločini u Hrvatskoj. Tribunal u Hagu smatra ga odgovornim i za masakr u Vukovaru. U jesen 1991. nakon tromesečne opsade, srpske snage osvajaju ovaj barokni grad na Dunavu. Iz obližnje bolnice izvlače više 250 civila i egzekutiraju ih.“

Zidojče cajtung podseća kako su srpski političari iz Hrvatske tada odbili mirovni plan Z-4 sa kojim je bila saglasna hrvatska vlada, iako bi tim planom ozbezdili veću autonomiju za srpsku manjinu. Čak su i nacionalisti iz Srbije kritikovali tvrd stav svojih ljudi u Hrvatskoj. U avgustu 1995. Hrvatska pokreće kontraofanzivu, Hadžić gubi kontrolu nad oblastima koje je kontrolisao, odlazi u Vojvodinu, gde dobija posao kao savetnik u NIS-u. Za taj posao kvalifikovao se za vreme rata, kada je zajedno sa ostalim gerilcima švercovao benzin.“

Poslednji

Predsednik Srbije Boris Tadić saoptava vest o hapšenju Hadžića

Predsednik Srbije Boris Tadić saoptava vest o hapšenju Hadžića

Priču o Goranu Hadžić, list Frankfurter algemajne cajtung naslovio je rečju „Poslednji“. Hapšenje Hadžića drugi je uspešan rezultat Borisa Tadića za svega nekoliko sedmica, piše list, aludirajući na hapšenje i izručivanje Mladića Hagu. Kao i u slučaju nekadašnjeg generala bosanskih Srba, srpsko pravosuđe je najavilo da će Hadžić verovatno biti izručen Hagu u roku od nedelju dana od njegovog pojavljivanja pred Specijalnim sudom za ratne zločine. Tamo su već Ratko Mladić i bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić.

Ističući kako je hapšenje Hadžića bila međunarodna obaveza, frankfurtski list prenosi i kako je predsednik Srbije u svom obraćanju javnosti, potragu za Hadžićem poredio sa traganjem za Bin Ladenom. Srpske vlasti su još od 2004. tragale za poslednjih haškim beguncem, navodi se u tekstu i dodaje da je Hadžić, do podizanja optužnice, živeo u Novom Sadu, a da je 13. jula 2004, svega nekoliko sati nakon raspisivanja poternice, napustio svoju kuću. Pretpostavlja se da ga je o mogućem hapšenju upozorila policija ili tajna služba. U svakom slučaju, jula 2004. gubi mu se svaki trag, a njegov sin tvrdi da ga nije video sedam godina.

Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM