1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Haški osuđenici da služe kaznu u Srbiji?

Potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je da će Srbija ponovo pokrenuti inicijativu da njeni državljani osuđeni u Hagu izdržavaju kaznu u Srbiji.

default

Ljajić

"Ovo je momenat da se to uradi, ali nažalost, lopta nije u našem dvorištu", rekao je Ljajić i dodao kako formalnu odluku o tome mora da donese Savet bezbednosti UN, koji je i osnovao Haški sud, ali i da Tribunal mora da iznese svoje mišljenje. "To pitanje je u poslednjih nekoliko godina konstantna tema naših razgovora sa predstavnicima Tribunala, i suda i tužilaštva", rekao je Ljajić, podsećajući da je generalni sekretar UN 1993. godine doneo preporuku prema kojoj osuđenici ne treba da izdržavaju kazne zatvora u zemljama bivše Jugoslavije, zato što je rat trajao.

To je donekle bilo i logično i u posleratnom periodu, zbog još svežih posledica, ocenio je Ljajić za Večernje Novosti. On je, međutim, dodao da je Nacionalni savet za saradnju sa Hagom nekoliko puta pisao generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu i tražio da se i Srbija uvrsti u spisak 17 zemalja koje su potpisale sporazum sa Haškim tribunalom o izdržavanju kazni. "Doskora, kada su neki od haških begunaca bili na slobodi, odgovor je bio - prvo morate da uhapsite Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Kada je ovo pitanje pokrenuto posle njihovog hapšenja, stigao je novi odgovor: osuđenici bi u Srbiji bili tretirani kao heroji i izdržavali bi kazne u povlašćenim uslovima", preneo je Ljajić, napominjući da će Srbija ponovo tražiti da njeni državljani osuđeni u Hagu kaznu služe u Srbiji.

U utorak konačna presuda Milanu i Sredoju Lukiću

Milan und Sredoje Lukic Kriegsverbrechen Bosnien

Milan i Sredoje Lukić

Žalbeno veće Haškog tribunala izreći će u utorak, 4. decembra konačnu presudu Milanu i Sredoju Lukiću za zločine počinjene nad muslimanima u Višegradu od 1992. do 1994. godine. Prvostepenom presudom od 20. jula 2009, Milan Lukić je proglašen krivim za istrebljenje, ubistva, okrutno postupanje i nehumana dela i osuđen na kaznu doživotnog zatvora.

Pretresno veće je utvrdilo da je on direktno odgovoran za spaljivanje dve grupe žena, dece i staraca, zatvorenih u kućama u Pionirskoj ulici i naselju Bikavac, gde je 14. i 27. juna 1992. izgorelo više od stotinu osoba.

Sudije su zaključile da je Milan Lukić kriv za ubistvo pet Bošnjaka na obali Drine, 7. juna 1992, za ubistvo sedam radnika pilane i fabrike nameštaja „Varda“, ubistvo Hajre Korić, i za brutalno zlostavljanje zatočenika logora u kasarni u Uzamnici kod Višegrada. U periodu na koji se odnosi optužnica, Milan Lukić je bio vođa paravojnih trupa „Beli orlovi“ i „Osvetnici“.

Kraća ili duža zatvorska kazna?

Njegov rođak, Sredoje Lukić, koji je pre i za vreme sukoba u BiH radio kao policajac, osuđen je na 30 godina zatvora zbog saučesništva u lišavanju života 59 osoba zaključanih u kućama u Pionirskoj ulici i za zlostavljanje zatočenika logora Uzamnica.

U žalbenoj raspravi, u septembru prošle godine, zastupnici odbrane tražili su poništavanje prvostepene presude ili barem ublažavanje izrečenih kazni. Tužilaštvo je uložilo žalbu samo na presudu Sredoju Lukiću i zatražilo da se on proglasi krivim za progon i za pomaganje i podržavanje istrebljenja i da mu se u skladu sa tim izrekne duža zatvorska kazna. Milan Lukić je u avgustu 2005. uhapšen u Argentini, a u nadležnost Haškog tribunala prebačen je u februaru 2006. Za Sredoja Lukića navedeno je da je u septembru 2006. doveden u Haški tribunal.

U sredu će se pred žalbenim sudijom Karmelom Ađijusom na statusnoj konferenciji pojaviti general Vlastimir Đorđević, bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelnik Resora javne bezbednosti (RJB), koji je u februaru prošle godine proglašen krivim za zločine počinjene nad albanskim civilima na Kosovu 1999. i osuđen na 27 godina zatvora.

tanjug/novosti/beta/jil