Haški ćorsokak sa Šešeljem | Politika | DW | 11.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Haški ćorsokak sa Šešeljem

Otkako je u avgustu ove godine iz Pretresnog veća Haškog tribunalu pred kojim se vodio postupak protiv Vojislava Šešelja, diskvalifikovan danski sudija Harhof, to suđenje je praktično na mrtvoj tački.

Predsednik Tribunala Teodor Meron, podnoseći nedavno polugodišnji izveštaj Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, morao je da prizna da ni sam ne zna kako će se izići iz proceduralnog ćorsokaka u koje je suđenje Vojislavu Šešelju dospelo. Presuda lideru srpskih radikala, optuženom za zločine protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Vojvodini, trebalo je da bude izrečena pre manje od mesec i po dana - 30. oktobra, a u ovom trenutku sasvim je neizvesno kada i kako će to uopšte biti mogućno.

Uskoro će 11 godina kako je Šešelj u pritvoru Haškog tribunala, predao se 24. februaru 2003, a suđenje mu je počelo 2007. i, posle mnogih prekida zbog proceduralnih razloga, štrajka glađu optuženog i njegovih zdravstvenih problema, završeno tek u martu prošle godine.

Hteo da napakosti Tribunalu

Portparol Haškog tribunala Magdalena Spalinska nedavno je izjavila da je „sam optuženi svojim ponašanjem doprineo dugom boravku u pritvoru“. Kao zastupnik sopstvene odbrane, Šešelj je usporavao postupak podnoseći bezbroj proceduralnih zahteva, žalbi i optužbi, kako na račun sudskog veća, tako i administracije Tribunala.

Teodor Meron priznaje da ne zna kako će se izići iz proceduralnog ćorsokaka u koje je dospelo suđenje Vojislavu Šešelju

Teodor Meron priznaje da ne zna kako će se izići iz proceduralnog ćorsokaka u koje je dospelo suđenje Vojislavu Šešelju

„Koristim svaku priliku da napakostim sudu i da napakostim zatvorskoj upravi“, rekao je Šešelj na jednom zasedanju. Desetine puta tražio je puštanje na slobodu, ali je odbijao da ispuni propise po kojima se takav zahtev jedino može podneti, a to je da traži garancije Srbije da će poštovati uslove njegovog boravka na privremenoj slobodi.

„Da tražim garanciju od izdajničkog, prozapadnog režima u Beogradu? Ne pada mi na pamet. Od prozapadnog, izdajničkog režima u Beogradu, ja nikad ništa neću da tražim“, odbijao je optuženi, lupajući šakom po pultu.

Najveći neprijatelj Haškog tribunala

Kao „najveći neprijatelj Haškog tribunala“, kako je samog sebe kvalifikovao, Šešelj je vređao tužioce i tražio izuzeće gotovo svih sudija, kako u predraspravnom postupku tako i kada je suđenje počelo. Poslednji zahtev mu je uspeo: iz Pretresnog veća izuzet je sudija Harhof zbog, kako je obrazloženo, pristranosti. Specijalno veće, kojem je predsedavao malteški sudija Karmel Ađijus, tom odlukom je proizvelo potpuni zastoj tog procesa. Bilo je to 28. avgusta, kad je već počelo odbrojavanje dana do presude – 30. oktobra. Šešelj je to iskoristio da iznese zahtev za puštanje na slobodu i zatraži 12 miliona evra odštete.

Pre nepune dve godine tražio je nešto manju sumu i zapretio: „Ja sam vam pomenuo odštetni zahtev – deset miliona evra, uz oslobađajuću presudu. Ako tu bude nekih problema, onda će moj krajnji zahtev biti sto miliona evra. Imam već spremnog advokata u Njujorku, koji će da tuži i Ujedinjene nacije.“

Tužilaštvo smatra da većina sudija u specijalnom veću „nije primenila utvrđene standarde dokazivanja“ i da odluka o razrešenju danskog sudije „nije doneta u skladu sa najvišim pravnim standardima“.

Proceduralne dileme

Na pitanje kako izići iz ćorsokaka u koji je zapalo suđenje Šešelju, niko u ovom trenutku nema definitivan odgovor. Pošto po pravilniku Tribunala presudu ne može izreći krnje sudsko veće (od samo dva člana), umesto Harhofa, imenovan je senegalski sudija Mandiaje Nijang, koji mora da prouči desetine hiljada stranica stenograma da bi bio spreman za postupak. Za ponovno suđenje nema vremena i ta alternativa je prećutno eliminisana.

Plakati podrške Šešelju u Beogradu

Plakati podrške Šešelju u Beogradu

Tužilaštvo smatra da suđenje, odnosno izricanje presude, može neometano da se dovrši imenovanjem drugog sudije, kao i kada je tokom suđenja Slobodanu Miloševiću umro sudija Ričard Mej i zamenjen sudijom Bonomijem. Međutim, to se desilo usred suđenja, a ne uoči izricanja presude, što bi moglo da unese proceduralne dileme i pitanja o regularnosti postupka. Šešelj je najavio da je spreman da obara to rešenje.

Sve u svemu, moglo bi se desiti da se postupak protiv lidera srpskih radikala nastavi i posle zatvaranja Tribunala 2015, u takozvanom „rezidualnom mehanizmu“, koji bi trebalo da nasledi i okonča misiju Tribunala.

Autor: Dževad Sabljaković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković