Gvantanamo menja poštanski broj?

Manje od godinu dana pre okončanja drugog mandata predsednik Obama je preduzeo poslednji pokušaj da zatvori američki zatvor Gvantanamo na Kubi. Tako se Obama vratio obećanju koje je dao još tokom izborne kampanje za svoj prvi predsednički mandat. „Zadržavanje Gvantanama protivreči našim vrednostima“, rekao je Obama. Ipak republikanci koji dominiraju u Kongresu, kao i vodeći republikanski kandidati za predsedničke izbore taj plan otvoreno odbijaju.

U Gvantanamu je trenutno zatočena 91 osoba, za 35 zatvorenih je oslobađanje već odobreno. U logoru je tokom predsjedničkog mandata Džordža Buša bilo 800 zatvorenika. Prema planu predsednika Obame, posebna Komisija za ispitivanje bi odlučila ko od 56 preostalih zatvorenika može biti pušten na slobodu i prebačen u druge zemlje. Oni koji ne bi bili pušteni na slobodu bili bi prebačeni u drugi zatvor u SAD.

„Čini se da vlada ovim planom želi da poruči kako postoji tačan broj zatvorenika koji moraju da ostanu u nekom američkom zatvoru“, kaže Omar Šakir iz američkog Centra za ustavno pravo. U razgovoru za DW Šakir podseća da se u velikom broju slučajeva radi o ljudima koji tokom niza godina nisu mogli da budu optuženo bilo jer „ne postoje dokazi“, bilo jer dokazi „upućuju na mučenje“.

Slabe šanse

Pre nego što zatvorenici budu mogli da budu prebačeni na teritoriju SAD, Bela kuća mora da odredi ustanovu u kojoj bi bili smešteni. Pentagon je izabrao 13 mogućih mesta. Ipak Kongres je predsedniku u tome nametnuo ograničenja. „Obamina vlada bi morala sarađivati sa Kongresom kako bi ukinula tza ograničenja“, kaže Metju Veksmen koji je u Bušovoj vladi bio zadužen za osobe koje su zatvorene u „ratu protiv terora“.

Ipak on kaže da će biti teško ubediti Kongres u potrebu da se Gvantanamo zatvori. Čak i kada su 2010. godine u oba doma Kongresa Demokrate imale većinu, Kongres je odbio finansiranje takvog premeštanja u SAD. Danas republikanci imaju većinu u oba doma. Osim toga, ove godine se bira novi predsednik, a sva tri vodeća kandidata republikanaca – Donald Tramp, Ted Kruz i Marko Rubio – protive se zatvaranju zloglasnog zatvora.

„Ako teroriste uhvatimo žive, oni će dobiti kartu za Gvantanamo u jednom smeru, a onda ćemo saznati sve ono što oni znaju“, navodi se u saopštenju Marka Rubija objavljenom u utorak. „Neprijateljski borci“ biće izvedeni pred ratni sud, a nikako pred redovne američke sudove, navodi Rubio. U jednom ispitivanju javnog mnjenja od prošle godine 53 odsto Amerikanaca je saopštilo da su protiv zatvaranja Gvantanama, samo 29 odsto je bilo za.

Obama kasni

Iako su politički otpori veliki, Obamina vlada, prema mišljenju Omara Šakira, može delovati i bez Kongresa. Predsednik ima moć da smanji broj zatvorenika u Gvantanamu ubrzavajući njihov premeštaj u druge zemlje. „Svaki korak koji stoji u Obaminom planu mogao je biti preduzet još pre nekoliko godina, ali može biti preduzet i sada“, vjeruje Šakir.

No Šakir upozorava da čak ni Obamin plan o prebacivanju zatvorenika na tlo Sjedinjenih Država ne bi rešilo osnovni problem zbog kojeg je Gvantanamo i postao zloglasan. Problem je, kaže naš sagovornik, zapravo u sistemu u kojem je moguć neograničeni pritvor bez optužnice. „Ako bi se zatvorenici prebacili u SAD, time bi samo bio promenjen poštanski broj Gvantanama.“