1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

"Gustlof" - simbol nade

Na nemačkoj televiziji sinoć (02.03) je prikazan prvi deo filma "Gustlof" o istoimenom brodu koji je 1945. preko Baltika prevozio 10.000 izbeglica iz tadašnje Istočne Pruske. Brod je potopila sovjetska podmornica.

default

Brod "Vilhelm Gustlof"

"Gustlof" počinje kao što bi počeo i istorijski film o Džingis Kanu, velikom kineskom zidu ili bici naroda kod Lajpciga: uz dramatičnu muziku, na zatamnjenom ekranu pojavljuje se stara karta Evrope, a jedan glas objašnjava istorijsku pozadinu dogadjaja: „Nemačka je objavila rat svetu. Pet godina kasnije, Crvena armija je stigla do Berlina. Veliki broj ljudi beži preko Baltičkog mora. Reka naroda kreće prema Gotenhafenu gde se nalazio brod snova - Vilhelm Gustlof je postao simbol nade.“

Pucnjava, preteća muzika...

Slede kadrovi ratnih aviona koji pucaju na brodove sa izbeglicama. Te kadrove prati preteća muzika; nasuprot tome, prijatna muzika prati kadrove o simpatičnom kapetanu broda "Vilhelm Gustlof". Tokom tri sata filma, smenjuju se dramatične situacije i priče, o izbegličkoj porodici koja želi da se domogne Zapada, i to uspeva da ostvari uz pomoć ljubavnice simpatičnog kapetana koji takođe preživljava dramu. Opasni brat kapetana, pripadnik Gestapoa, umire u morskim talasima, baš kao i nacistička drolja i mnogo zlih nemačkih vojnika. Reč je o filmu o kome ginu gotovo svi likovi osim glavnih.

Sudbina "Gustlofa" - sudbina "Titanika"

Pre samo nekoliko godina, bilo je nezamislivo da se na nemačkoj televiziji prikazuje film koji se bavi potonućem nacionalsocijalisitičkog simbola - broda "Vilhelm Gustlof". Vremena se menjaju; danas se potonuće "Gustlofa" upoređuje sa "Titanikovim". Primećuje se veće interesovanje za filmove o stradanjima Nemaca u Drugom svetskom ratu, kaže direktor Muzeja za film i televiziju u Berlinu, Rajner Roder: „To nije samo fenomen koji se tiče masovnih medija; to je opšti fenomen. Osim Grasa u delu „Rakov hod“, i drugi autori pišu o vremenu koje pre 10 - 15 godina nije bilo interesantno za gledaoce. Istraživanja pokazuju da mnoge generacije sa svojom decom nisu pričale niti o bežanju niti o bombardovanju. Još manje su o tome pričali sa unucima.“

Istorijski filmovi nisu edukativni, već komercijalni

Filmovi sa ovakvom tematikom su, dakle, našli svoju publiku. Međutim, način na koji se ova tema obrađuje podložan je kritici. Forma je uvek ista i više je usmerena prema komercijalnom momentu nego što osvetljava to vreme.

Ostaje sumnja da filmovi kao što su "Gustlof", "Bekstvo" ili "Drezden" nisu snimani prevashodno za gledaoce nemačke televizije, niti kao pomoć unucima i praunucima u suočavanju sa istorijom Nemaca kao žrtava, nego - za svetsko televizijsko tržište na kome zaradu ostvaruju samo ljubavne drame.

  • Datum 03.03.2008
  • Autor Frank Hesenland
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/DGt4
  • Datum 03.03.2008
  • Autor Frank Hesenland
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/DGt4