Gurke u Prvom svetskom ratu | Veliki rat: sto godina posle | DW | 19.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Veliki rat: sto godina posle

Gurke u Prvom svetskom ratu

2014. godine se obeležava 100 godina od početka Prvog svetskog rata. To je povod i za malo prisećanje za učešće neustrašivih nepalskih vojnika - gurki - u tom ratu na strani Britanaca

U kraljevini Nepalu, između dva azijska giganta – Kine i Indije – nalazi se distrikt Gorka, poznat kao uporište legendarne ratničke grupe gurki. Njeni pripadnici su uglavnom regrutovani iz planinskih plemena Sanvara, Gurunga, Raija, Magara i Limbua. Sa ratnim pokličem: „Ajo gorkali“ – što znači: „gurke su ovde!“ – i motom: „Bolje je umreti nego biti kukavica“, ratnici naoružani kukrijem (dugim krivim nožem) stekli su jezivu reputaciju. Kada gurka potegne kukri, mora pasti krv, kaže legenda. „Njihova hrabrost i lojalnost, udružene sa jednostavnošću, stvorile su mit“, kaže Tikendra Devan, predsednik Britanskog društva za podršku gurkama BGWS. Neustrašivost gurki je možda najbolje opisao bivši komandant indijske armije Sem Manekšou: „Onaj ko kaže da se ne boji smrti ili je lažov ili je – gurka.“

Ovi borci trenutno su u sastavima vojski Nepala, Indije i velike Britanije – što je regulisano dogovorom te tri zemlje iz vremena kada je Indija stekla nezavisnost 1947. U indijskoj armiji ima oko 120.000 gurki, u britanskoj – oko 3500.

Prinz Charles Gurkhas

Za učešće u Prvom svetskom ratu odlikovano je oko 2.000 gurki

Samo najjači

Testiranje regruta koji bi želeli u britansku vojsku ubraja se u najteža na svetu. Svake godine se oko 28.000 mladih ljudi prijavljuje za oko 200 raspoloživih mesta. Trčanje stazom od pet kilometara po brdovitom terenu sa kamenom od 25 kilograma na leđima za manje od sat vremena – samo je jedan od takvih testova. Gurke koje su bile u sastavu britanske armije ranije nisu imale pravo stalnog boravka u Velikoj Britaniji i po odsluženju vojnog roka su morale da se vrate u Nepal. I penzija im je bila manja od penzija drugih vojnika. To se promenilo 2007. kada je vlada u Londonu odlučila da sve gurke penzionisane posle 1997. godine dobiju iste penzije kao i njihove britanske kolege. 2009, gurke su konačno dobile i pravo stalnog boravka u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Pridruživanje Britancima

Prvi kontakti gurki sa zapadnim svetom zabeleženi su 1814. kada se Britanska istočnoindijska kompanija odlučila da uđe u rat protiv Nepala. Iako su Britanci pobedili, gurke su im nanele teške gubitke. „Nikada nisam video veću postojanost ni hrabrost; neustrašivo su jurišali i kada su njihovi saborci padali oko njih“, napisao je jedan britanski vojnik u svoj dnevnik. Krajnje impresionirani borbenim sposobnostima svojih neprijatelja, Britanci su u ugovor o primirju sklopljen sa nepalskim kraljem ugradili klauzulu koja je omogućila da regrutuju gurke u svoju armiju. Tako je počeo period od gotovo dva veka vojne saradnje dve zemlje.

Prvi put u Evropi

Erster Weltkrieg Schlacht bei Gallipoli 1915

Gurke su dali svoj doprinos i na Galipolju 1915.

U to vreme, teško je iko mogao da pretpostavi da će gurke sto godina kasnije da se bore na strani Britanaca hiljade kilometara daleko od kuće: sa britanskom vojskom, u Prvi svetski rat je ušlo i 200.000 gurki. Učestvovali su u bitkama od Francuske pa sve do Persije. Nepalski vojnici su u sastavu britanske armije učestvovali i u mnogim drugim sukobima – u Drugom svetskom ratu, Foklandskom ratu, u Iraku i Avganistanu. Ali, Prvi svetski rat je obeležio prvi izlazak gurki iz južne Azije. U tom ratu je – prema zvaničnim izvorima – poginulo njih 20.000.

Galipoljska bitka

Rat u Evropi je predstavljao novi izazov za ne samo za gurke već i za ostale borce Britanske indijske armije, koji su se našli u teškim uslovima kao što su velika hladnoća, nepoznat teren i rovovski način ratovanja. Nezaboravan doprinos gurki zabeležen je za vreme Galipoljske bitke 1915. osvojivši – uz minimalne žrtve - deo terena koji su branili teško naoružani turski vojnici, u akciji koja je postala poznata kao „blef gurki“. Na zapadnom frontu, bataljon gurki se borio do poslednjeg minuta – i poslednjeg čoveka – u bici kod Losa u Francuskoj. Doprinos gurki britanskim ratnim uspesima možda je najbolje opisao britanski kapetan Ralf Tarner koji se borio zajedno sa njima: „Oni su najhrabriji među hrabrima, najvelikodušniji među velikodušnima, nikada naša zemlja nije imala više odanih prijatelja od njih.“