Gugl: kapitulacija ili briga za ljudska prava

Da li se Gugl zaista brine za povrede ljudskih prava? Miko Hiponen, šef istraživačkog odseka finske firme za obezbeđivanje i zaštitu digitalnih podataka, objašnjava šta se desilo sa "Guglom":

"Gugl je interno inficiran jednim trojancem. To se dešava velikim firmama, jer se ti štetni programi šire čitavim internetom, ali ovo nije bilo slučajno. Trojanac o kome je ovde reč najverovatnije je poslat samo jednom ključnom "Guglovom" službeniku - i to elektronskim pismom koje mora da je izgledalo vrlo ubedljivo".

Napadi isto što i špijunaža?

Ovaj postupak podseća na napade kineskih hakera na računare u centrali nemačkog kancelara u Berlinu. Nakon otvaranja dokumenata priloženih uz elektronsku poštu, napadači su imali daljinski pristup svim podacima sa računara u kojima je ta pošta otvarana.

Miko Hiponen smatra da je napad na "Guglove" računare spada u špijunažu: "Danas informacije nisu više fizički medijumi. Više se ne radi u maniru Džemsa Bonda koji je morao da se ušunja u neku organizaciju da bi tamo ukrao ili kopirao neke papire. Danas su informacije digitalizovane i zbog toga može da im se priđe kroz računarsku mrežu, iz svih delova sveta".

Zbog najnovijeg hakerskog napada, "Gugl" je objavio rat kineskoj vladi i cenzuri. Ovaj koncern ističe da je temelj njegovog poslovanja poverenje korisnika u bezbednost interneta. Ali, i pored svega, nije teško pretpostaviti da je "Gugl" zapravo već nameravao da se povuče iz Kine. Onaj ko želi da pregovara, ne udara ovako glasno šakom o sto. Osim toga, "Gugl", za razliku od ostatka sveta, u Kini nema premoć na tržištu, već daleko zaostaje za kineskim internet-pretraživačem "Bajdu".

autori: M. fon Hajn, S. Bojić

odg. urednik: N. Jakovljević