„Grozni“ fudbalski eksperiment na Kavkazu

8. mart 2011. bio je istorijski dan za Čečeniju. U prijateljskoj fudbalskoj utakmici na području nekadašnje ratne zone, navijačima su svoje majstorije da demonstrirali Kaka ili Ronaldinjo. Brazilski svetski prvaci iz 2002. igrali su protiv tima čije igrače je lično birao prvi čovek južne ruske republike - Ramzan Kadirov.

„To je poklon za naše prisatlice“, izjavio je za agenciju Interfaks Hajdar Alhanov, čečenski ministar sporta. Još jedan „poklon“ ljubiteljima fudbala priprema i Kadirov. On je lično obukao dres čečenskog tima i zaigrao u prijateljskom meču. Naravno da je kapitensku traku nosio baš - Kadirov.

Uz sve državničke obaveze, čovek koga organizacije za zaštitu ljudskih prava povezuju sa brojnim egzekucijama neistomišljenika je i predsednik čečenskog prvoligaša Tereka iz Groznog. Veliki ljubitelj fudbala i sporta uopšte.

Fudbalski bum

Nastup Brazilaca u zemlji koju mnogi na Zapadu ne smatraju baš oazom pravnog poretka, u zemlji koja je donedavno bila poprište krvavih sukoba i još uvek povremenih terorističkih akcija, samo je privremena kulminacija fudbalskog buma na području Kavkaza.

Pre nekoliko nedelja, svetska fudbalska javnost nije mogla da veruje svojim očima kad je Terek objavio ime novog trenera. I fotografiju nasmijanog Ruda Gulita sa - pogađate - Ramzanom Kadirovim.

Holanđanin je dobio jasan zadatak: Terek mora da završi sezonu među prvih osam klubova u ruskoj ligi. Novac u Kavkazu nije problem, dodao je bivši trener Fejenorda i Los Anđeles Galaksija. Novac ne, ali što je sa bezbednosnim aspektima?

Ekipa iz Groznog, zbog straha od mogućih napada, trenira u gradu udaljenom oko 200 kilometara od čečenske prestolnice. Na dan utakmice dolaze u Grozni, a nakon utakmice grad odmah ga napuštaju.

„Situacija u Groznom je mirna“, izjavio je Kadirov na dan kada je predstavljen Gulit. Tog istog dana, kako je potvrdila policija, u Groznom su zabeležene tri eksplozije, u kojima su povređena tri policajca i dva civila. Krajem 2010. pobunjenici su „upali“ u čečenski parlament. Bilans napada: sedam mrtvih.

U Čečeniji su od 1994. vođena dva brutalna rata. Poslednje borbe okončane su doduše pre deset godina, ali pobunjenici redovno organizuju napade, podmeću bombe, izvode terorističke akcije. Iako je Gulit rekao da ga politika ne zanima, holandske organizacije za zaštitu ljudskih prava oštro su kritikovale njegov angažman u Čečeniji, a naročito njegovog „poslodavca“ Kadirova.

Holandski fudbalski pionir

Rud Gulit, sudeći po vestima koje poslednjih dana stižu iz Kavkaza, očigledno je bio samo pionir koji je „prokrčio“ put na istok i drugim fudbalskim radnicima. Njegov angažman u Groznom valjda treba da signalizira zapadnjacima da je Čečenija (i ceo Kakvaz) miran i siguran region. U svakom slučaju to je region u kojoj novac stvarno nije problem.

Samo nedelju dana nakon što se oprostio od fudbala, Brazilac Ronaldo je, kako su pisali ruski mediji, dobio ponudu kojoj je teško reći ne. Terek iz Groznog ponudio je navodno bivšem golgeteru osam miliona američkih dolara za ugovor na 18 meseci. Ako se Ronaldo bude odlučio na „kavkasku avanturu“, u komšiluku mu neće nedostajati starih poznanika. Početkom februara, njegov zemljak Roberto Karlos, potpisao je za ruskog prvoligaša Anžija iz Mahačkale. Klub za koji većina dobro informisanih fudbalskih poznavalaca nije ni znala do obave te senzacionalne vesti nalazi se u ruskoj republici Dagestan.

Neki kažu da je to novi „El Dorado“ za međunarodne fudbalske zvezde.

U nastavku: „Gatuzo je za nas prioritet, spremni smo da platimo dva puta više od njegove tržišne vrednosti da bi ga angažovali odmah!“

Deset miliona evra za Đenara

Anži se svim silama trudi i oko angažmana još jednog bivšeg svetskog prvaka. „Gatuzo je za nas prioritet, spremni smo da platimo dva puta više od njegove tržišne vrednosti da bi ga angažovali odmah“, izjavio je portparol kluba.

Za Italijana Đenara Gatuza iz Milana, Anži je spreman da na stol položi deset miliona evra.

Sa svoje strane, Terek je objavio ime svog novog pojačanja. Marokanski reprezentativac Mbark Busufa iz Anderelhta seli se na Kavkaz. Odšteta za tog veznog igrača iznosi (kako se procenjuje) deset miliona evra. Roberto Karlos u Mahačkali zarađuje navodno preko šest miliona evra po sezoni.

Novac zaista nije problem, vlasnik Anžija je ruski milijarder Sulejman Kerimov. Taj investitor i preduzetnik jedan je od najbogatijih Rusa.

Nakon kriznih godina, Rusija i dobar deo fudbalskog sveta sa velikom pažnjom prati fudbalski bum na Kavkazu. Posle uspeha velikih ruskih klubova na međunarodnoj sceni (Zenita, Kazana i moskovskih timova), svoj deo kolača žele i klubovi iz provincije.

„U toku je grandiozni projekt“, tako je Roberto Karlos prokomentarisao ambiciozne ciljeve Anžija, ciljeve koje diktira lično gospodin Kerimov.

U ne tako dalekoj budućnosti Anži želi titulu ruskog prvaka, a onda sledi osvajanje Evrope.

Sportske i političke ambicije

Ambicije su jedno, a način na koji se one realizuju ipak nešto drugo. Teško da bi Terek ili Anži mogli da angažuju Gulita ili Karlosa da nema podrške iz Moskve. Političke podrške ruskog državnog vrha. Mediji iz te zemlje su još pre godinu dana pisali o „molbi“ Vladimira Putina upućenoj na adresu bogatih kapitalista.

On ih je „zamolio“ da deo svojih teško stečenih miliona (u većem broju slučajeva radi se o milijardama) ulože u nacionalne fudbalske vode. Da pomognu klubovima. Putin inače ima dva omiljena kluba u ruskoj ligi. On je navijač Zenita iz Sankt Petersburga, ali i simpatizer Tereka iz Groznog!

Dolazak Roberta Karlosa u Dagestanu je izazvao veliku euforiju. Ugled klupskog mecene skočio je do neba. Kerimov ima, kako tvrdi ruska „Novaja gazeta“, i političke ambicije. Očigledno ništa ne bi imao ni protiv preuzimanja predsedničke dužnosti u Dagestanu.

Poznate fudbalske „face“ poput Karlosa, najbolja su PR-mašinerija u ostvarenju tog cilja. Istu mašineriju u susednoj Čečeniji koristi i Kadirov. Njihov „uzor“ ipak je jedan drugi političar sa zapada Evrope.

To je, kako u nedavnom objavljenom članku analizira „Zidojče cajtung“ - Silvio Berluskoni. Ono što se trenutno događa u fudbalom zaluđenoj ruskoj provinciji minhenski list naziva „berluskonizacijom Kavkaza“.

Autor: Srećko Matić

Odg. urednik: Ivan Đerković