1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Grci i Turci bi da se dogovore, ali kako?

Pre 35 godina je počela turska invazija na Kipar koja je dovela do današnje podele ostrva. Sva nastojanja međunarodne zajednice da se pronađe rešenje i podeljena zemlja ujedini do sada nisu urodila plodom.

Kipar- i dalje podeljeno ostrvo

Kipar- i dalje podeljeno ostrvo

Prošle jeseni je počela nova runda pregovora. Za pregovaračkim stolom našli su se predsednik Kipra, Grk Dimitris Kristofijas i turski vođa Mehmet Ali Talat. Volja za pronalaženjem rešenja je u svakom slučaju prisutna. Ali koliko će ona uroditi plodom ostaje da se vidi. Stručnjaci u svakom slučaju nisu optimistični.

Još 1977. godine su se grčka i turska strana dogovorile da na ujedinjenom Kipru poseduju svako svoju upravu: grčku na jugu i tursku na severu. Grci zajedničku državu vide kao federaciju sa jednom jakom centralnom vlašću, a Turci kao dva autonomna dela sa slabom centralnom vlašću. To je samo primer koliko su teška pitanja za koja se traži rešenje. Pa ipak, novinar i stručnjak za Kipar, Kils Kadrike, smatra da se u dogledno vreme mora pronaći rešenje. Najmanje dve činjenice su od presudnog značaja:

„Kao prvo, na proleće se u severnom delu Kipra održavaju izbori. Prema današnjim procenama će doći do promene i Talat neće biti u partnerskim odnosima sa Kristofijasom. Kao drugo, imamo agendu EU sa datumom do kraja godine gde će se odlučivati o nastavku pregovora oko turskog priključivanja EU, pod pretpostavkom da su ispunjene sve obaveze iz protokola iz Ankare. Turska to, prema današnjim procenama, neće ispuniti.“

Ananov plan nije prihvaćen, a kakav će biti drugi?

Takozvani protokol iz Ankare, čije su potpisnice zemlje EU i Turska, predviđa da Turska otvori sve svoje luke i aerodrome svim zemljama članicama, a samim tim i Kipru. To, međutim, Ankara ne želi, jer bi time južni Kipar prihvatila kao legitimnog zastupnika celog ostrva. Ukoliko krajem godine Evropska komisija bude došla do zaključka da Turska nije ispunila svoj deo obaveza, pregovori oko članstva u EU mogu biti stopirani. Republika Kipar podržava tursko članstvo u EU, ali Ankara mora da ispuni sve uslove, naglašava portparol vlade Stefanos Stefanu:

„Mi radimo na tome da se što pre pronađe rešenje, ali ne želimo da se vremenski ograničimo. Jer ukoliko se za to vreme ne pronađe rešenje nametnuće se pitanje - šta dalje? Na scenu bi tada stupio treći plan. Mi na Kipru smo podozrivi, jer su nam i ustav iz 1959. i plan iz 2004. nametnuti.“

Misli se na plan nekadašnjeg generalnog sekretara UN Kofija Anana. Grčki Kiprani su ga velikom većinom odbili, a turski prihvatili. Eksperti procenjuju da se novi plan ne bi značajno razlikovao od plana Kofija Anana. Za pitanja koja su kritikovali grčki Kiprani neće, po svemu sudeći, biti drugačijih rešenja.

Na primer pitanje povratka grčkih izbeglica na sever, povratka imovine, turskog vojnog prisustva. Osim toga, ujedinjeni Kipar će imati kolektivno vođstvo sa pravom veta za grčki i turski narod. To je bilo predviđeno Ananovim planom, ali i ustavom iz 1959. Takva regulativa ima samo onda smisla ako obe strane pristanu na to rešenje.

autor: P. Kouparanis, Z. Dragićević

odg. urednik: N. Jakovljević

  • Datum 20.07.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Isrt
  • Datum 20.07.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Isrt