1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Gras nikada nije bio fašista

Izrael je zabranio nemačkom piscu Ginteru Grasu da poseti tu zemlju, zbog svoje poeme, objavljene prošle nedelje, u kojoj je kritikovao odnos jevrejske države prema nuklearnom programu Irana.

default

Gras

Gras je prošle srede u nekoliko evropskih listova objavio poemu "Ono što se mora reći" u kojoj je naveo da je nuklearni Izrael pretnja za svetski mir i pozvao na nadgledanje i izraelskih i iranskih nuklearnih postrojenja.

Za Velt komentariše Volf Birman, pevač i bivši istočnonemački disident. „Čak branim njegovo pravo na ustajale laži iz neznanja prema Izraelu, branim ga teškog srca u ime slobode mišljenja, od koje mi svi živimo. Ako se u ovom kratkom izlivu besa, tri-četiri puta prsi da je Hrabri krojač (iz bajke braće Grim), samo zato što je sada na jednom otvorio usta – to ga ne košta u demokratiji, i na sreću – baš ništa. Kada svetu konačno kaže banalnu istinu, da demokratska država Izrael već decenijama poseduje atomsko oružje, baš kao i SAD i Engleska i Francuska, time razotkriva javnu tajnu.

Svi, sa kojima ovde u Izraelu razgovaram, kažu isto: Rat protiv iranskih atomskih postrojenja bio bi ne samo užasno opasan, već i besmislen. Takav vojni udarac ne rešava problem, već ga samo odlaže i na duže vreme čak pooštrava. To znaju i javno govore i izraelski romanopisci Amos Oz, David Grosman, Meir Šalev i ljutiti stari pesnik Natan Zah.

Günter Grass in Israel

Gras u Izraelu

To što neonacisti u Nemačkoj sada podržavaju Gintera Grasa, to od njega nikako ne pravi nacistu. On nikada nije bio fašista, čak i dok je služio u SS jedinicama 1944. I to što ga sada iranska propagandna mašina slavi, ne znači da je Gras muslimanska karikatura sa bombom u turbanu. Dakle, sve to nije toliko strašno.

Volf Birman svom komentaru pridodaje još jednu opasku – koja kako piše - dragi Gras mora da se kaže. „To nije pesničenje. To je uvredljivo hvalisanje, da je Gras svoju prozu na kraju raskomadao, da je fraze poređao jedne ispod drugih i da ih čovečanstvu prodaje kao poeziju bez rime. To je smrtni greh literature“.

Špigel piše: Zabrana Izraela je apsurdna. Mesto debati je u feljtonima, a ne u politici. Izraelski ministar unutrašnjih poslova Eli Jišaj  – koji nikao nije poznat kao poznavalac nemačke literature -  hoće da zabrani Ginteru Grasu da dođe u Izrael. Ako Gras „nadalje bude širio svoja izvitoperena i lažljiva dela, predlažem da to čini iz Irana“, rekao je izarelski ministar.

Reč je o političkoj meri koja uopšte neće imati efekta u praksi. Gras ima 84 godine i ionako neće putovati u Izarel. To je odlučio još pre 40 godina, kada je tokom jedne posete Izraelu bio izgađan paradajzom.

Ali iz još jednog – daleko uznemirujućeg razloga – je zabrana ulaska u Izrael absurdna. Nije zadatak izraelske politike da se žali na izjave umetnika i pisaca i da ih zloupotrebljava kao opravdanje za političke mere. To je pokušaj cenzure – sa mogućim efektom da će intelektualci u inostranstvu ubuduće najpre da razmisle da li mogu da kritikuju kada hoće da iskažu svoju poziciju prema temi Izrael.  

Pre nekoliko godina dirigent i pijanista Danijel Barenbojm, ionako poznat kao „prijatelj Palestinaca“ izvodio je u Izraelu dela Riharda Vagnera. Izraelski političari su zahtevali da se Barenbojm proglasi osobom non grata. Jedna reakcija na umetnike, na pisce – ako su njihove izjave ili izvođenja toliko sporna – mora se dešavati u feljtonima, a ne u politici.“

Priredila Ivana Ivanović
Odg. urednik: Jakov Leon