1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Granične kontrole posle pola veka

Malkolm Brabant, Kopenhagen4. januar 2016.

Putovanje vozom od Kopenhagena do Malmea u Švedskoj do sada je trajalo 34 minuta. Od danas će, zbog graničnih kontrola, trajati dvostruko duže. Kako će se to odraziti na izbeglice i lokalno stanovništvo?

https://p.dw.com/p/1HXcl
Dänemark Polizeikonrtolle im Zug von Kopenhagen nach Malmö
Foto: DW/M. Brabant

Mihael Randrop stoji na peronu železničke stanice na aerodromu Kastrup u Kopenhagenu. On redovno putuje u Malme i nije usamljen – oko 15.000 ljudi svakodnevno prelazi iz Švedske u Dansku i obratno preko moreuza Eresund. Randrop s grimasom na licu pokazuje ogradu koja razdvaja dva perona. „Za nas koji svakodnevno putujemo, ova ograda predstavlja novu Gvozdenu zavesu, novi Berlinski zid.“

Ograda bi trebalo da spreči izbeglice da nestanu među peronima kada policija počne da kontroliše isprave. Mnoge izbeglice koje se nađu na ovoj poslednjoj stanici pred prelazak u Švedsku nemaju legitimaciju. Ako ih policija zaustavi u Danskoj, onda bi, prema Dablinskom sporazumu, morali da budu registrovani i ostati u toj zemlji. Međutim, mnogi pokušavaju da se domognu Švedske.

To će im ubuduće teže polaziti za rukom. Vlada Švedske je od ponedeljka (4.1.) ponovo uvela kontrolu na granici – do tog trena, Skandinavci su između dve zemlje slobodno putovali pune 53 godine. Svi vozovi koji pristižu iz Kopenhagena zadržavaju se na graničnoj stanici. Putnici moraju da izađu i pokažu legitimacije. Kontrola može da potraje i do 45 minuta.

Granične kontrole na obalama moreuza Eresund su štetne, smatra Mihael Randrop. S dve strane mora nalaze se dva velika centra – Kopenhagen i Malme. Tu se formirao snažan privredni region, koji neki nazivaju silicijumskom dolinom Skandinavije. Dva grada su povezana skoro osam kilometara dugim mostom preko kojeg saobraćaju vozovi i automobili.

Švedska zatvara vrata

Uvođenje kontrola predstavlja obrt u dosadašnjoj politici otvorenih vrata koje se Švedska držala. Ova zemlja je primila najviše izbeglica u Evropi u poređenju s brojem stanovnika. Ova zemlja sa oko 9,5 miliona stanovnika očekivala je tokom 2015. dolazak oko 100.000 izbeglica. Na kraju ih je bilo skoro dvostruko više. Vlada je pod pritiskom jer u brojnim mestima više nije u stanju da obezbedi smeštaj za ljude koji pristižu. Premijer Štefan Lefven je u novembru rekao da je velikodušnost njegove zemlje bila „naivna“.

Bildergalerie Meisterwerke deutscher Brückenbaukunst Öresundbrücke
Most preko EresundaFoto: Bjarke Oersted/AFP/Getty Images

Hiljade izbeglica je, odmah nakon što bile registrovane, nestalo negde u zemlji. To je sada veliki problem. Prema navodima vlasti, 80 odsto tražilaca azila nije imalo pasoš, a 60 odsto njih ni do danas nije pokazalo nikakav dokument kojim bi dokazali svoj identitet. Policija je upozorila da to predstavlja potencijalni rizik. „Možda je pomalo teško bilo prihvatiti činjenicu da su među nama ljudi koji gaje simpatije prema Islamskoj državi“, izjavio je premijer.

Premijer Danske Lars Rasmusen sada strahuje da bi granične kontrole mogle voditi tome da više izbeglica zatraži azil u njegovoj državi. Rasmusen ionako stoji pod velikim pritiskom desnopopulističke Danske narodne partije. Ona se protivi prijemu izbeglica i traži zatvaranje granica. To je druga po snazi partija u parlamentu Danske i trenutno podržava manjinsku vladu Rasmusenovih liberala.

Kontrole na granici sa Švedskom povod su ljutnji Danaca iz još jednog razloga. Premijer Rasmusen je zabrinut da bi mogle biti ugrožene velike i dugogodišnje investicije njegove države. „Uložili smo milijarde u izgradnju infrastrukture u regionu Eresunda i milione da bi Kopenhagen i Malme postali jedinstvena metropola.“ No to nije smetalo Rasmusenovoj vladi da u ponedeljak objavi da uvodi „privremene“ kontrole na južnoj granici s Nemačkom.

Da li će švedski primer slediti i drugi?

Ekspert za pitanja migracija Joakim Ruist sa Univerziteta u Geteborgu veruje da će i druge države slediti primer Švedske. Granične kontrole će se širiti po sistemu snežne grudve, tvrdi on u listu Kristeligt dagblad. Međutim, on ne smatra da je to nešto negativno. Naprotiv: „Kontrole bi mogle da dovedu do opšte promene azilantske politike EU, do humanijeg odnosa prema izbeglicama.“ Granične kontrole bi mogle da omogućiti da se izbeglicama ponude sigurne rute za prolazak i da se odmah na granici sprovede direktna raspodela po zemljama.

Lisa Peling sa instituta Arena Ide na sve to gleda drugačije. Uvođenje graničnih kontrola unutar EU će na kraju voditi tome da izbeglice iz Sirije ostanu blokirane u područjima zahvaćenim ratom. „Nastaće efekat domina. Kratkoročno gledano će sve države redom zatvoriti granice – sve do Turske.“ To će, tvrdi Peling, samo pogoršati masakr u Siriji, jer ljudi više neće moći da beže ka Evropi.

I tako će s dve strane moreuza Eresund Skandinavci ponovo morati da pokazuju pasoše. Ture Erdman seda u jedan od poslednjih vozova koji polaze bez kontrole. Ovaj Danac već dvadeset godina živi u Švedskoj, gde je šef u jednoj danskoj firmi. Otkako se pročula vest o kontrolama, mnogo je razmišljao o posledicama. „Da li i dalje možemo da živimo u Malmeu, ili moramo da se preselimo u Dansku?“ On svakoga dana vozi dvoje dece u školu, a potom ide i u kupovinu. „Kako će sve to uopšte funkcionisati ako nam za svaki prelazak granice bude potrebno sat vremena?“