Granice na Balkanu čvrsto stoje | Politika | DW | 22.02.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Granice na Balkanu čvrsto stoje

Grof Nikolaus Lambsdorf je u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova zadužen za jugoistočnu Evropu. U intervjuu za DW on govori o tenzijama između Srbije i Kosova, predlozima za prekrajanje granica i stabilnosti u regionu

DW: Da li za Nemačku dolazi u obzir podela Kosova kao rešenje kosovske problematike?

Lambsdorf: „Ne. Ministar Vestervele je više puta, takođe i za vreme poseta regiona naglasio da za nas granice na Balkanu čvrsto stoje. To važi i za sever Kosova. On nije deo Republike Srbije. Mi ne verujemo da podela na bilo koji način može doprineti rešenju problema, pa i na severu Kosova.“

Postoje i političari – ne samo u Srbiji – već i u samom Kosovu, poput nacionalističkog pokreta Samoopredeljenje, koji se zalažu za spajanje svih područja na kojima žive Albanci u regionu. Vi ste nedavno primili šefa tog pokreta Aljbina Kurtija u Berlinu. Šta mislite o toj viziji?

Aljbin Kurti, lider Samoopredeljenja nedavno je u Berlinu razgovarao sa Grofom Lambsdorfom

Aljbin Kurti, lider Samoopredeljenja nedavno je u Berlinu razgovarao sa Grofom Lambsdorfom

„Pitao sam ga kako trenutno stoje njegove izborne šanse na Kosovu. On je potvrdio da bi uz 12 procenata koje je osvojio na poslednjim izborima, moglo da dođe još 20 procenata. Ja sam primetio da pored tih 20 odsto nedostaje još 30 odsto da bi mogla da se formira većinska vlada. I on je to tako video a nije mogao da mi navede nekog koalicionog partnera. Dakle to što radi ta nova partija jeste da u novom parlamentu, a i kao vanparlamentarna opozicija, zastupa nacionalističke kosovsko-albanske predstave. To je u jednoj demokratiji dozvoljeno, ali na Kosovu ne može imati podršku većine – baš kao ni drugde među Albancima. Te predloge smatramo potpuno pogrešnim. To ne bi dovelo do rešenja, već do novih problema na Balkanu.“

U poslednje vreme ima analiza, poput jedne od najnovijih koju je objavila Fondacija nauka i politika, prema kojoj ujedinjenje svih albanskih područja ne bi izazivalo efekat domina koji bi imao teške posledice. Makedonija bi tako mogla da se odrekne zapadnog dela u kome ionako ima mnogo problema sa albanskim stanovništvom, a to ni za Bosnu i Hercegovinu ne bi predstavljalo veliku opasnost. Ukoliko bi došlo do pomeranja granica. Da li Vi to tako vidite?

Ministar spoljnih poslova Nemačke Gido Vestervele (levo) i premijer Kosova Hašim Tači u Prištini

Ministar spoljnih poslova Nemačke Gido Vestervele (levo) i premijer Kosova Hašim Tači u Prištini

„To vidim sasvim drukčije. Prvo, iza toga se krije pitanje da li se želi, stvaranje novih ili nanovo uređenih monoetničkih država. Mi smatramo da su evropski model multietničke države, kao što to možemo da i vidimo svuda u Evropi. Iza toga se krije velikoalbansko pitanje koje se tu i tamo pojavljuje. Zanimljivo je da se ono mnogo ređe čuje iz samog regiona. Čvrsto sam ubeđen da Albanija, Tirana, nema nikakve interese u stvaranju velike Albanije. Uostalom, to pitanje je retko kada postavljano samom albanskom stanovništvu. Pomeranja područja bi značila i pomeranja stanovništva; to je, da se oprezno izrazim, neevropski i nije spojivo sa vrednostima i normama EU. Što se tiče domino efekta, ko sme da tvrdi da ga ne bi bilo i ko bi smeo to da isproba? Mi to svakako nećemo podržati, već, naprotiv, insistiraćemo na tome da su granice na Balkanu povučene i da samo unutar tih granica mogu da se razvijaju moderne demokratske i multietničke države.“

Kako procenjujete bezbednosnu situaciju na Kosovu? Da li ste zabrinuti da bi u pozadini pregovora Srbije i Kosova ponovo moglo da dođe do nereda?

Aljbin Kurti, lider Samoopredeljenja nedavno je u Berlinu razgovarao sa Grofom Lambsdorfom

Na Kosovu još ima 6000 vojnika NATO

„Bezbednosna situacija je na čitavom Zapadnom Balkanu dobra, to, na primer, važi i za Bosnu i Hercegovinu, gde još postoji međunarodno vojno prisustvo – mada malog obima – na Kosovu još uvek ima 6000 vojnika NATO, oni su tamo uz potpunu saglasnost kosovske vlade, ne verujem da postoji bezbednosni problem u republici Kosovo, mi smo i protiv unilateralnih akcija, kao na primer akcije Prištine na severu Kosova – i problem severnog Kosova mora biti rešen putem pregovora – naravno da stremimo i smanjivanju broja vojnika Kfora, trenutno je to zapelo zbog situacije na severu Kosova, ali tendencija je jasna – to će se nastaviti.“

Kakva je perspektiva misije Euelks. Ona je delom sporna: za neke je preskupa, za neke mož premalo toga da učini, koje su njene granice i mogućnosti?

Euleks helikopterima doprema carinike na prelaze sa Srbijom

Euleks helikopterima doprema carinike na prelaze sa Srbijom

„Euleks ima posebno težak zadatak i sveobuhvatan mandat, to je velika evropska misija, koja će verovatno sukcesivno da se smanjuje, i ona ima posebno složene zadatke koje je delom preuzela od Unmika. Problem Euleksa je i u tome što ona ne može da ispuni svoj mandat na severu Kosova. Nadamo se da će rešenje biti nađeno u pregovorima, verujemo da će ta misija u doglednoj budućnosti biti rasterećena, verovatno i smanjena. O tome se trenutno razgovara u Briselu, gde je u toku prvo veliko preispitivanje njenog rada posle 2008.“

Kako vidite šanse Srbije da dobije status kandidata za EU u svetlu razgovora koji su ponovo počeli između kosova i Srbije?

„To je zapravo pitanje o rezultatima pregovora Prištine i Beograda, Još je prerano govoriti o tome kako će se to završiti, jer tu su dva pitanja za koja još nema zadovoljavajućih rešenja, ali nije nemoguće da će se tu doći do kompromisa, a posle će naravno biti važno i da li se dogovori sprovode.“

Autorka: Verica Spasovska / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković