Gradski parkovi kao ″klima uređaji″ | Mozaik | DW | 21.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Gradski parkovi kao "klima uređaji"

Parkovi nisu samo „oaze za odmor i rekreaciju“. Oni su takođe veoma važni za klimu u prenaseljenim gradovima, tvrde istraživači iz Hamburga, u najnovijoj studiji. Rezultati sugerišu na očuvanje zelenih površina.

U Nemačkoj se dnevno u proseku betonira, asfaltira ili izgradi površina od 50 fudbalskih terena. To naročito utiče na klimu u gradovima, jer što je grad više pod betonom i asfaltom, time je izraženiji takozvani efekat „toplog ostrva“: U metropoli kao što je Hamburg, može biti i do tri stepena toplije u odnosu na okolno područje. Koliko je važno da u gradovima i dalje postoji neizgrađeni prostor, pokazuju rezultati projekta u kojem su istraživači sistematski ispitali uticaj zemljišta na klimu u gradovima.

Svima je poznato osveženje koje u vrelim letnjim danima nudi gradski park. Nije samo zelenije i tiše nego na ulicama, nego i primetno hladnije. A zašto? Prvo, u blizini nema zidova i asfaltiranih puteva, koji zadržavaju sunčevu toplotu i posle je ponovo „zrače“. Drugo, zemlja u parku upija vodu, koja u toplim danima isparava i tako snižava temperaturu.

Merenja vazduha i zemljišta

Monitoring stanica u parku

Monitoring stanica u parku

Da li bi ovako neizgrađeno zemljište moglo da smanji negativne efekte klimatskih promena? Da bi odgovorili na ovo pitanje, članovi istraživačkog tima iz Hamburga pokrenuli su projekat: instalirali su dve monitoring stanice u gradu - jednu u močvari sa visokim nivoom vode, drugu u prilično suvom mestu sa niskim nivoima podzemnih voda.

Na oba mesta, stručnjaci su merili temperaturu i vlažnost vazduha i brzinu vetra. Oni su takođe pozicionirali senzore u zemljište (neke plitko, a neke i na dubinu do 1,60 metara), kako bi merili temperaturu i vlažnost zemljišta.

Podaci se skupljaju već tri godine. Rezultat glasi: "U periodima sa malo padavina suvoća zemljišta varira", kaže Anet Ešenbah, saradnik na projektu. "To zavisi od nivoa podzemnih voda." Što je viši nivo vode, tim se zemljište sporije suši.

Pored toga, istraživači su otkrili da vlažno zemljište, mnogo bolje hladi vazduh od suvog."To znači da su gradski parkovi od velikog značaja za lokalnu klimu", kaže Ešenbah.

Klima ili stanovi?

Logično je zaključiti da bi bilo dobro kada bi gradovi imali više zelenih površina. Međutim, želja za više zelenila je u suprotnosti sa naporima da se u gradovima stvori više životnog prostora i kirije zadržale na pristupačnom nivou. Treba poći od toga da će efekat „toplog ostrva“ u budućnosti biti još izraženiji - ne samo zbog povećanja izgrađenih površina u gradu, već i zbog globalnih klimatskih promena.

Projekat u Hamburgu se nastavlja, jer još ima mnogo pitanja na koje se traži odgovor: "Kako se ponašaju zemljišta kada je leto ekstremno suvo? Poslednjih nekoliko godina, leta su bila dosta vlažna, zato nam treba jedno suvo leto!" kaže Ešenbah.

Autor: Frank Grotelišen / Dijana Roščić
Redakcija: Jakov Leon