Grčka traži žrtvenog jarca | Evropa | DW | 30.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Grčka traži žrtvenog jarca

Raspoloženje u zemljama obuhvaćenim ekonomskom krizom preti da eskalira. Stranci su sve češće mete napada. Stručnjaci u Grčkoj smatraju da je demokratija u opasnosti i plaše se druge „Vajmarske Republike“.

Stručnjaci smatraju da ima razloga za paralelu sa Vajmarskom republikom početkom 20. stoleća. Uspostavljanje demokratije u Vajmarskoj republici nakon Prvog svetskog rata nije uspelo zbog toga što su vlast preuzeli nacionalsocijalisti. Uzrok za to istoričari vide i u ekonomskoj krizi finansijskoj situaciji ljudi koje su ljude učinile osetljivim prema Hitlerovim parolama.

„Postoji određena paralela između Grčke danas i Vajmarske republike. Neke grupe zamišljaju da su nešto bolje od drugih ili sve doživljavaju suviše ozbiljno i smatraju da se ceo svet urotio protiv njihove zemlje“, kaže sociolog Eleni Karasavidu.

Traži se žrtveni jarac

Ulica postaje plato za diskusiju

Ulica postaje plato za "diskusiju"

Ljudi očigledno traže žrtvenog jarca za ekonomsko i socijalno stanje u kome su se našli, jer osećaju da njihov lični balans usled krize puca po svim šavovima. „U tom slučaju slabiji, dakle imigranti moraju da budu ti žrtveni jarci“, kaže Karasavidu.

Događa se i to da se imigranti nađu u ulozi nasilnika. Početkom avgusta, čovek iz Pakistana je na Parosu zlostavljao 15-godišnju Grkinju. Devojka se od tada nalazi u komi. Policija je uhapsila izvršioca i jedva uspela da ga spasi od desničarskih napadača koji su hteli da ga linčuju van suda. U leto 2011. jedan slučaj je izazvao bes građana u Atini. Tri Afrikanca su na sred ulice izboli mladog Grka zbog kamere koju je nosio. U Atini je tada došlo do nemira usmerenih prema nevinim imigrantima.

Nasilje nije prihvatljivo

Panajotis Joakemidis, profesor evropskih studija na univerzitetu u Atini, veoma jasno opisuje situaciju: „Nasilje nad strancima potpuno je neprihvatljivo i ne može ni u kakvim uslovima izazvanim krizom, pretiti da eskalira. Ali, mi takođe moramo priznati da je Grčka imala veliki problem sa ilegalnom imigracijom i da se oseća prepuštena samoj sebi u rešavanju tog problema. Sa pogoršavanjem krize raste nasilje u društvu“, zaključuje Joakemidis.

On kritikuje i nedostatak evropske podrške u obezbeđivanju istočne granice Grčke, koja je istovremeno i spoljna granica Evropske unije. Ipak, smatra da je sprečavanje nasilja prvenstveno zadatak grčkih političara koji moraju da obezbede balans konfliktnih interesa.

Autori: Janis Papadimitriu / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković