1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Grčka mora da se potrudi

Francuski predsednik Fransoa Oland juče (23.8.) je sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel razgovarao o krizi u Grčkoj. To je bila najvažnija, ali ne i jedina tema njegove posete Berlinu.

„Bogato izgleda izbor tema o kojima moramo da razgovaramo“ - tako je kancelarka najavila susret sa Olandom. I zaista, teme sežu od situacije u Siriji pa do 50-godišnjice Jelisejskog ugovora - kojim je zaključen mir između Nemačke i Francuske. Negde usred svega toga smeštena je i grčka kriza i pitanje „kako ćemo primiti našeg kolegu Samarasa, koji dolazi u petak i ostaje do subote.“ Jasno je da kancelarka ne želi da mnogo govori o Grčkoj. O susretu sa grčkim premijerom Antonisom Samarasom tek tu i tamo je nagovestila ponešto, na primer, „da je sada važno da se svi pridržavaju svojih obaveza", ali i da "pre svega moramo sačekati izveštaj Trojke (Evropske unije, Evropska centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda) o Grčkoj“. Ili: „Ohrabriću Grčku da nastavi putem reformi koje zahtevaju mnogo od ljudi u toj zemlji“.

Oland je „mekši“

Samaras stiže u dvodnevnu posetu Berlinu

Samaras stiže u dvodnevnu posetu Berlinu

Ni Oland ne kaže mnogo više, ali drugačije naglašava. „Želim da Grčka ostane u evrozoni, to je moja želja i stav otkako je počela kriza.“ Doduše, ni on ne izostavlja priču o reformama, ali kada kaže da „da bismo to postigli Grčka mora da uloži neophodne napore“, onda to ima prizvuk bitno veće spremnosti na kompromise. Javna je tajna da bi Oland bio spreman da izađe u susret Samarasovoj molbi i Grčkoj ostavi više vremena za reforme nego što je to prvobitno predviđeno. Nemačka se sa tim ne slaže. Ne samo kancelarka, već i ministri finansija Volfgang Šojble i privrede Filip Resler uoči Olandove posete su još jednom naglasili taj stav. Tako Šojble smatra da više vremena nije rešenje problema i da može da znači samo veće troškove spasavanja Grčke.

Veliko natezanje

Koliko je situacija u Grčkoj očajna, vidi se i iz intervjua grčkog premijera za Zidojče cajtung. On je rekao da „lično garantuje“ da će njegova zemlja vratiti hitne kredite u vrednosti nešto većoj od 100 milijardi evra. Ali, dodao je i da se nada da će moći da deficit smanji na tri procenta 2016. godine - što znači dve godine kasnije od roka koji je postavila „Trojka“. Grčkoj će već u septembru biti potreban svež novac. Pre nego što bude mogla da se isplati sledeća tranša pomoći, Atina će morati da uštedi 11,5 milijardi evra. Prema medijskim izveštajima na tu sumu treba dodati još dve milijarde kako bi zahtevi bili ispunjeni. O tome će kancelarka svakako razgovarati sa grčkim premijerom.

„Uzeti u obzir i građane Grčke“

Nemački opozicioni političari su protiv previše mekanog stava prema Grčkoj, ali od kancelarke zahtevaju da ipak "navuče rukavice" u razgovorima sa Samarasom. Tako je stranka Zelenih saopštila da bi želela da ona jasno stavi svom grčkom kolegi do znanja da uslovi koji se traže od Atine moraju biti ispunjeni, ali da ostavi prostor za pregovore o dodatnom vremenu koje je potrebno Grčkoj. Jer, grčka vlada mora da misli i o svojim građanima kako bi sprovela socijalno uravnoteženu reformu budžeta.

EP je „nemilosrdan“

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc zatražio je od Grčke da nastavi tvrdi kurs privatizacije i štednje. „Samaras mora da pokaže rezultate“, rekao je Šulc za list „Pasauer noje prese“. On je upozorio i da bi, ukoliko stabilizacija Grčke ne uspe, ne mora obavezno da dođe do efekta „padajućih domina“, ali da će sigurno da se razviju špekulacije o tome „koje neće moći da se zaustave“. „Zahtevi da se od Grčke napravi presedan ili da se ta zemlja izbaci iz evro-zone potpuno su pogrešni“, dodao je Šulc.

Mediji različito prate događaje

Zanimljivo je pratiti i napise medija o svemu: vodeći francuski listovi poseti Olanda Berlinu propratili su samo kao marginalnu pojavu i radije se bave najnovijim statistikama o Olandovoj popularnosti u Francuskoj, koja je prvi put otkako je izabran za predsednika, pala ispod 50 odsto. Nemačka štampa je poseti kako Olanda tako i Samarasa posvetila veću pažnju od francuske, mada su vesti o tome na skali važnosti uglavnom ravnopravne sa izricanjem presude norveškom masovnom ubici Brejviku, a dok presuda nije saopštena, svima je najvažnija predstojeća degradacija Lensa Armstronga u doping-grešnika i čoveka koji nijednom nije pobedio na Tur de fransu. Grčki mediji, razumljivo, najveću pažnju posvećuju razgovorima Samarasa u Berlinu.

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković