Grčka kriza ugrožava i bezbednost Evrope? | Evropa | DW | 15.09.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Grčka kriza ugrožava i bezbednost Evrope?

Ostanak Grčke u evro-zoni nije stvar samo ekonomije, nego i geopolitike. Nemački političari strahuju da bi to moglo dovesti do nestabilnosti jugoistočnog krila NATO i odlaska Atine pod okrilje Moskve.

U Nemačkoj je diskusija o krizi u Grčkoj poprimila još jednu dimenziju. Ovaj put ne radi se o pitanju da li će ta zemlja istupiti iz evro-zone, nego da li bi u slučaju izlaska to moglo predstavljati opasnost po sigurnost EU. Horor scenario glasi: ekonomska nestabilnost bi vodila političkoj destabilizaciji Grčke i dovela bi do nereda u celom regionu. Talas izbeglica u pravcu Evrope zbog sukoba u Siriji i mogućeg napada Izraela na Iran, teško da bi se onda mogao zaustaviti na grčkoj granici, što je i spoljna granica EU.

Grčki ministar unutrašnjih poslova Evripidis Stilianidis stoga upozorava: „Ukoliko ne shvatimo da se preko Grčke prelamaju različiti problemi koji pritiskaju Evropu, onda nećemo biti u stanju da vladamo situacijom. Zato Grčka mora zadržati ekonomsku i političku stabilnost. U suprotnom strahujem da ćemo imati posla sa islamističkom propagandom, sa organizovanim kriminalom, pa čak i sa terorizmom.“

Sa ovom argumentacijom ministra iz Atine saglasni su prvenstveno političari iz redova nemačkih demohrišćana. Oni na taj način podržavaju kancelarku (i svoju partijsku šeficu) Angelu Merkel koja želi da Grčka ostane deo evro-zone. Većina građana Nemačke u ovom trenutku nije baš uverena da je to neophodno. Da li bi se to mišljenje promenilo ako bi se u obzir uzeo i bezbednosni aspekt?

Grčka se ne sme prepustiti Rusima

griechisches Internierungslager

Očekuje se talas izbeglica: Jedan prihvatni logor u Grčkoj

Ova argumentacija se ne oslanja samo na pitanje mogućeg talasa izbeglica. Neki političari posežu i za argumentima iz doba hladnog rata. Prezadužena i isfrustrirana Atina bi se mogla okrenuti Rusiji, glasi teza. Finansijski dobrostojeća Rusija ne bi se u Grčkoj angažovala samo na ekonomskom planu. Moskva traži novu stratešku bazu za svoju mornaricu u Sredozemlju, jer je sirijska luka Tartus postala nesigurna.

Ekspert za bezbednost Konstance Štelcenmiler ovakvu geopolitičku argumentaciju smatra „histeričnom“. Ova šefica fondacije „German Maršal“ takođe smatra da bi talas izbeglica iz Sirije mogao zapljusnuti Grčku. Ipak, ne smatra da je to nerešiv problem. „Naravno da bi i moguće zalihe gasa i nafte u istočnom Sredozemlju mogle promeniti geostratešku važnost Grčke u očima Rusije ili Kine. Ali i Nemačka većinu gasa dobija iz Rusije, pa opet nije zapala u političku zavisnost od Moskve“, kaže Štelcenmiler

Ona ne može da zamisli da bi u slučaju izlaska iz evro-zone Grčka mogla da napusti i NATO. „Ukidanje evra bi, međutim, otežalo Grčkoj da preuzme svoj deo obaveza u bezbednosnom sistemu Zapadne vojne alijanse“, dodaje Štelcenmiler.

Turska je strateški partner EU

Kristian Meling iz fondacije Nauka i politika iz Berlina u mogućem izlasku Grčke iz evro-zone vidi pre svega ekonomski problem. Država na koju u tom regionu EU mora da obrati pažnju je Turska, smatra on: „Turska je to pokazala tokom arapskog proleća, pokazuje to i sada u jeku krize u Siriji. Ona je enormno važan, mada ne i jednostavan partner. Turska postaje sve snažnija i raste njeno samopouzdanje. Bilo bi dobro kada bi EU iskoristila tu snagu i samopouzdanje u svoju korist i to tako da s Turskom barem na vojnom polju razgovara kao s ravnopravnim partnerom. Zašto podržavati državu kao što je Grčka, od koje se u ovom trenutku ne može očekivati previše?“

Autori: Panagjotis Kuparanis / Azer Slanjankić
Odg. urednik: Nemanja Rujević