1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Grčka korupcija – od crkve do bolnice

Nemačka štampa se bavi grčkom očajnom ekonomskom situacijom. Teme su i izbor Iva Josipovića za predsednika Hrvatske, politički potresi u Nemačkoj, ali i vakcine protiv svinjskog gripa i panika od snega i mraza.

EU će pomoći Grčkoj?

EU će pomoći Grčkoj?

Zidojče cajtung piše o ekonomskoj situaciji u Grčkoj:

„Pola miliona državnih službenika moraće da se pomiri sa tim da će im uskoro plate biti zamrznute, možda čak i smanjene za četiri procenta. Vlada najavljuje „šok mere štednje“ i već danima mediji slikaju 2010. godinu najcrnjim bojama. Očekuju se veći porezi na gorivo i duvan, razmišlja se o povećanju poreza na dodatnu vrednost na 20 ili 21 odsto. Sve te mere imaju samo jedan cilj – spasiti državu bankrotstva. Plan štednje već ima obim od 40 stranica i sledećih dana biće dostavljen na odobrenje EU.

Saglasnost Brisela i Centralne evropske banke u Frankfurtu više je nego neophodna, jer bez nje strane banke i investitori neće biti spremni da ulažu u Grčku. Svež novac preko je potreban i to, po mogućnosti, pod što povoljnijim uslovima, jer kamate ionako prete da uguše prezaduženu zemlju.

Prema svemu sudeći, EU će učiniti uslugu Grčkoj i posle dužeg premišljanja – odobriti plan. Uostalom, ništa drugo joj ni ne preostaje – nelikvidnost jedne članice evrozone nanela bi trajnu štetu ugledu evropske valute. Osim toga, Grci su dobre mušterije mnogih firmi sa područja EU.

A kada Papandreuov paket bude odobren u Briselu i ponovo poteku krediti, predstoji suočavanje sa surovom stvarnošću. Pri tom nema promena nabolje bez promene mentaliteta, a za tako nešto trenutno su mali izgledi.

Grci ne vide potrebu da se menjaju

Razni protesti su atinska i solunska svakodnevica

Razni protesti su atinska i solunska svakodnevica

Rezultati istraživanja javnog mnjenja pokazuju da dve trećine građana Grčke smatra da nema potrebe za bilo kakvim ličnim doprinosom spasavanju državnih finansija. To ne čudi. Dovoljno je da običan državni službenik, recimo nastavnik, prošeta pirejskom lukom kako bi ustanovio da se isplati varati državu. Među milion stanovnika Pireja samo njih pet hiljada prijavilo je godišnju zaradu veću od sto hiljada evra. U luci je više lepih jahti, kao i vila sagrađenih na crno po zalivima.

Korupcija – od crkve do bolnice – po pravilu ostaje bez posledica. Kultura nekažnjivosti razara poverenje u državu kao institucije koja vodi računa o pravdi i nepravdi. Sve dok vlada ne smogne hrabrost da raščisti sa takvim pristupom, neće biti ništa ni od suštinskih promena“, piše Zidojče cajtung.

na sledećoj strani:

Josipović nije kao Tuđman ili Mesić

Pogled na kancelarku – bez iluzija

Vestervele najzad nije delio vizit-karte