1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Grčka „doterala cara do duvara“

Stalna nesigurnost dovela je Grke do granica psihičke izdržljivosti. Vlada mesecima uvodi nove pakete štednje, a da li će i kada zamlja uspeti da se izvuče, to ne može i neće niko da kaže. To je ono što Grke frustrira.

Brojne radnje zatvorene, Atinjani ne prepoznaju svoj grad

Brojne radnje zatvorene, Atinjani ne prepoznaju svoj grad

Ulica Solonos u centru Atine. Do pre nekoliko meseci bila je to glavna adresa za kupovinu. Ipak, od starih radnji sa stalnim mušterijama, kao i brojnih butika i kafića, nije ostalo mnogo. U mnogim prodavnicama su okačene table sa tekstom: „Rasprodaja zbog zatvaranja. Više ne možemo da plaćamo kiriju“. Ljudi više ne kupuju, a kirije su preskupe.

Mnogi Atinjani više ne prepoznaju sopstveni grad. Jedno od dva velika sindikalna udruženja u zemlji - GSEE, procenjuje da svaki Grk danas u proseku ima 20 odsto manju platu nego pre početka dužničke krize. Ljudi više ne kupuju, a ako nešto ostane od plate, štede.

U ulici Solonos zatvorena je svaka treća radnja. Zanimis Aris, vlasnik radnje za fotokopiranje, ima sreće, jer njegov posao nije pogođen krizom. Fotokopije i olovke uvek idu, kaže Aris i dodaje da su i fiksni troškovi pod kontrolom. Ipak, i on je frustriran: „Ceo problem je psihološki. Niko ne zna šta dalje.“

Život od ušteđevine

Nezaposlenost pogađa pre svega stotine hiljada mladih ljudi

Nezaposlenost pogađa pre svega stotine hiljada mladih ljudi

Stalna nesigurnost je ta koja je dovela Grke do granica psihičke izdržljivosti proteklih meseci. Više od godinu dana, vlada uvodi nove pakete štednje i uporno naglašava da su napori teški, ali i neophodni za spasavanje zemlje. A da li će i kada će Grčka zaista uspeti da se izvuče, to ne može i neće niko da kaže. I to je ono što Grke frustrira.

Beate Libhaber je krajem 70-ih iz nemačke pokrajine Rajnland Pfalc došla u Atinu. Već 20 godina ima grčko državljanstvo. Bivša službenica na atinskom Univerzitetu, imala je peh da ode u penziju baš na vrhuncu dužničke krize. I dok cela Evropa raspravlja o velikim pitanjima: „šta Grci još mogu da privatizuju“ ili: „šta bi donelo reprogramiranje duga“, Beate više zaokupljaju konkretna pitanja:

„Mesecima čekam na potvrdu o penziji. Krajem septembra podnela sam zahtev i od tada čekam na odgovor o visini penzije. Čovek danas više ne zna šta će smanjiti, šta neće, a do sada nisam dobila ni cent“, kaže Beate. Ona trenutno živi od ušteđevine, ponekad joj familija iz Nemačke pošalje neki evro.

Profit drastično opao

Jedna od radnji koja je opstala u ulici Solonos jeste velika knjižara. Blizina univerziteta obezbeđuje i određeni profit. Vlasnik knjižare pesimistično gleda na budućnost Grčke: „Socijalna država je nestala. To je vrlo opasno. Loše je i sa nezaposlenošću koja pogađa pre svega stotine hiljada mladih ljudi. Neko vreme dobijaju novac u slučaju nezaposlenosti, a posle, nema ni toga! Šta onda?“

Njegov profit je prošle godine opao za trećinu. Ono što ostane na kraju meseca jeste premalo za život, ali previše za smrt, kaže 70-godišnji vlasnik knjižare koji zato i sam mora da radi na kasi:

„Grčki narod više ne može da izdrži dodatne mere. Taj pritisak međunarodnih kontrolora, stalno nove mere štednje, smanjenje socijalnih usluga i sve teža recesija – to prevazilazi sve okvire naše izdržljivosti. Doterali smo cara do duvara!“

Autori: Štefen Vurcel / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM