„Grčka sledeće godine staje na noge“
11. septembar 2017.
U Solunu se održava 81. po redu međunarodni sajam trgovine. Ovaj događaj je za Grke interesantan jer grčki premijer kao i predsednik opozicije tom prilikom iznose svoje političke programe za narednu godinu. Tako je grčki premijer Cipras pred predstavnicima politike i privrede najavio: „U augustu 2018. godine će kriza u Grčkoj konačno biti završena". Dakle, u onom trenutku kada se završava međunarodni kreditni program za Grčku.
Ciprasova poruka večeri glasi: Uskoro ćemo stati na noge. On ne želi da govori o prošlosti nego o onoj budućnosti koju je Grčka zaslužila. Cilj je stvoriti uslove pod kojim bi se mogli razvijati start-up preduzeća, turizam, poljoprivreda i digitalni sektor. Grčki premijer je govorio o programima podrške u vrednosti od nekoliko milijardi evra koji bi se „posebno koristili", kao i o mikrokreditima za mala i srednja preduzeća. On je naglasio da su upravo ta preduzeća najviše osetila krizu.
"Svi moraju profitirati od razvoja"
Aktuelni podaci bude nadu. Atina je prošle godine napravila primarni suficit od 3,5 posto i time nadmašila očekivanja kreditora. Takođe je i dramatični broj nezaposlenih smanjen za šest posto i trenutno iznosi 21,7 posto. Zahvaljujući reformama Grčka je postala interesantna za investitore, smatra premijer misleći na nedavnu posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je najavio intenzivniju privrednu saradnju. Doduše, privreda u Grčkoj raste, ali polako. Cipras međutim zna da će od toga korist imati samo mali broj ljudi. Zbog toga zahteva: „Potrebno nam je da u Grčkoj stvorimo uslove u kojim će svi imati jednake šanse. Od privrednog rasta moraju svi profitirati."
"Velika poreska opterećenja"
Asimenia Hacipanajotu na svom sajamskom štandu na premijerove izjave samo odmahuje. Njenom porodičnom preduzeću baš ne cvetaju ruže. Ona ne veruje da će se situacija u dogledno vreme poboljšati: „Za nas kriza još nije prošla. Još uvek ne možemo živeti od onog što zaradimo".
„Za to je pre svega krivo veliko poresko opterećenje", smatra Nikolas Taloumis. Ovaj 36 godišnji preduzetnik poslovne partnere ima pre svega u inostranstvu tako da slabo unutrašnje tržište u Grčkoj malo utiče na njegove prihode. Njegov glavni problem je što je 63 posto zarade u proteklih nekoliko godina otišlo u državnu kasu. "Kao vlasnik preduzeća zaposlen sam u svojoj firmi. Država procentualno više zarađuje nego ja", smatra Taloumis koji se žali i na nepredvidiv državni aparal.
Cipras je i za ovu problematiku pronašao odgovarajuće reči: „U prošlosti je u reformu javnog sektora uloženo više milijardi evra. Međutim, nije se ništa dogodilo". Bila je ovo istovremeno i njegova kritika na prethodnu vladu. Sada bi to trebalo da se promeni zbog toga je najavio brzu digitalizaciju.
Veliki izdaci za samostalne preduzetnike
Ipak, u grčkoj administraciji je stanje još uvek haotično. Zbog toga najviše trpe samostalni preduzetnici koji čine skoro trećinu poreskih platiša u Grčkoj. Tradicionalno oni u Grčkoj nisu na dobrom glasu. Za samostalne preduzetnike se kaže da su utajivači poreza. Međutim, u vremenima u kojim mladi stručni kadar teško zasniva regularan radni odnos, jedini izlaz samostalno preduzetništvo. Zbog toga im je grčki premijer pred izbor na tu dužnost u januaru 2015. godine obećao transparentan i pošten poreski sistem. Međutim, situacija se pogoršala.
Tenia Menegaki inicijatorka jednog start up-a kaže da je „naš problem da što se pored visokih izdataka stalno nešto menja. Stalno se usvajaju novi zakoni i čovek im se mora prilagođavati. Jednostavno nedostaje stabilnosti i pouzdanosti".
Ovakva situacija pre svega šteti unutrašnjem tržištu. U Atini i Solunu je i dalje veliki broj praznih poslovnih prostora. Znatan deo prodavnica je zatvoren jer nije bilo dovoljno kupaca. Tako mnogima ostaje samo mogućnost da utaje porez ili da sreću potraže u inostranstvu. „Mala i srednja preduzeća se oporezuju kao i veliki koncerni", kaže Menegaki i dodaje: „Potreban nam je poreski model koji će se orijentisati na realne prihode".
Cipras u svom govoru o tome nije govorio. Pre svega jer mu uslovi za kredite u iznosu od više milijardi koji su sprečili bankrot njegove zemlje ne daju puno prostora za delovanje. Upravo visoki porez je razlog što je malo ljudi zainteresovano za investiranje u Grčkoj. Jedan od razloga je i što je stručna radna snaga već napustila zemlju.