Grčka samo što nije brankrotirala?

Iako nikome nije jasno zašto, stiče se utisak da nadležne u Briselu sustižu vremenski rokovi. Ministri će čak i danas, u nedelju, 11.4. na telefonskoj konferenciji razmotriti plan mera pomoći Grčkoj, koji bi navodno bio primenjen samo ako to bude bilo potrebno. Uostalom, jedan takav plan bi morao da postoji, ako to u budućnosti, ne daj Bože, zatreba i nekoj drugoj članici evro-zone (zonu čine države u kojima je zvanična valuta evro).

Nemački „Špigel“ međutim tvrdi da je pitanje dana kada će Grčka i zvanično zatražiti pomoć EU, kako bi izbegla bankrot. O tome poslednjih dana špekulišu i grčki mediji. Zato nadležni u Briselu nemaju mnogo vremena. EU mora biti spremna da odgovori zahtevu Grčke.

Za ministre finansija zemalja EU, predstavnike Evropske centralne banke i Evropske komisije je danas radni dan, prenosi nemačka agencija DPA. Razlog: plan mera pomoći bi trebalo da bude spreman pre otvaranje evropske berze u ponedeljak. Da će razgovori o merama pomoći Brisela danas biti nastavljeni potvrdili su i Žan Klod Junker, premijer Luksemburga i Oli Ren, evropski komesar.

Grčka više ne negira da će joj biti potrebna pomoć

Svojom izjavom od subote, 10.4. grčki premijer Papandreu nije demantovao tvrdnje pojedinih medija, da će Grčka pomoć od EU ipak zatražiti. „Pitanje koje ostaje otvoreno glasi: kako će se taj mehanizam odraziti na tržište. Ako ne bude nekih iznenađenja, mehanizam postoji da bi bio korišćen“, rekao je Papandreu.

Dan pre toga su izvori bliski grčkoj vladi odbacili svaku mogućnost upućivanja zahteva za kredite pomoći kod pojedinih zemalja EU ili Međunarodnog monetarnog fonda. „To za nas nije tema“, izjavio je grčki ministar finansija u petak.

Sporazum o kamatnim stopama i visini kredita

Špigel tvrdi da su delegacije koje učestvuju u razgovorima već uspele da se dogovore o visini kredita i kamatnim stopama. U igri je suma od 25 milijardi evra, koju bi na raspolaganje Grčkoj stavile države EU i MMF. Još uvek nije poznato na koji period bi kredit morao da bude otplaćivan, ali kamatna stopa o kojoj se poslednjih dana špekuliše, iznosi 5,1 odsto.

Grčka se očigledno i dalje premišlja da li da zatraži pomoć EU ili ne. Međutim, samouverenost vlasti u Atini je sve manja, jer mere štednje, zbog kojih je veliki broj građana u strahu od umanjenih primanja i otkaza, ne daju očekivane rezultate. I čuvena Međunarodna agencija za kreditno ocenjivanje Fič (Fitch) ocenila je tokom protekle sedmice da bi Grčka trebalo da zatraži finansijsku pomoć EU i to „pod hitno“.

Pripremio Jakov Leon

Odg. urednica: Željka Bašić-Savić