Grčka – bure bez dna ?

Prema nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije o budžetskoj potrošnji u 2008. godini Grčka je ubedljivo na prvom mestu prema visini pomoći. I prošle godine Grčka, koja ima 11,2 miliona stanovnika i koja je 1981. primljena u EU, u poređenju sa sopstvenim doprinosom zajedničkom budžetu dobila je iz njega najviše novca među svim članicama. Atina je od Brisela dobila 6,2 milijarde evra, na drugom mestu je Poljska sa 4,3 milijarde koja je članica od 2004. godine i ima 38 miliona stanovnika. Portugalci, kojih je otprilike koliko i Grka, dobili su 2, 6 milijarde.

Ako je reč o pomoći iz strukturalnih fondova situacija je slična – sa 4,7 milijardi pomoći Grčka je ispred Poljske i Španije, koja ima četiri puta više stanovnika, a dobila je pola milijarde manje.

Šta može Papandreu ?

Imajući u vidu te podatke članice EU koje uplaćuju više nego što dobijaju, ali i građani novih zemalja koje su primljene 2004. i 2007. godine i koje su mnogo siromašnije od Grčke, imaju razloga da postave sledeće pitanje: kakva je to država kojoj EU već četvrt veka pruža pomoć u tim razmerama?

Da li će Grčka i sa novim predsednikom Jorgosom Papandreuom, koji najavljuje da će sve biti drugačije, ostati bure bez dna? Da li je njegova stranka, Pasok, u stanju da sredi prilike u zemlji? I zašto je njegov predhodnik Kostas Karamanlis, koji je -kada je izabran uoči Olimpijskih igara - takođe najavljivao da će sve biti drugačije, učinio tako malo?

Nova demokratija i njen predsednik Karamanlis izabrani su u martu 2004. godine , jer se tada većini Grka bio smučio Pasok koji je vladao gotovo neprekidno dve decenije. Ako se ostavi po strani manjina koja je itekako imala koristi od Pasoka, ostalima je bilo dosta nepotizma, korupcije i stagnacije koji su postali zaštitni znak grčkih socijalista. Bar je u tom pogledu Karamanlis bio efikasan – njemu i njegovoj Novoj demokratiji nije bilo potrebno ni punih šest godina da se u očima birača izjednače sa Pasokom iz marta 2004. godine.

U neslavnom društvu

Karamanlis je imao sigurnu većinu u parlamentu i razumljivo je što u prvih šest meseci nije preduzimao dalekosežne mere nastojeći da obezbedi da Olimpijada protekne u redu i miru. Ali, i kada je Olimpijada uspešno završena malo šta je učinio. Vlada je donela odluke o nekim reformama, ali se odmah povukla čim su demonstranti izašli na ulice. Nova demokratija ostavila je državu u istom žalosnom stanju u kome ju je 2004. nasledila od Pasoka.

Prema jednom istraživanju Svetske banke o uslovima poslovanja u 180 zemalja ni u jednoj članici EU nisu tako loši uslovi za ulaganja kao u Grčkoj. Prema jednom od kriterijuma – proceduri za registraciju preduzeća i zaštiti investicija – Grčka je na 96. mestu, između Papue - Nove Gvineje i Dominikanske Republike. Poljska, kao druga najgora članica EU, je na 76. mestu, a između njih dve je niz zemalja ne baš čuvenih po efikasnosti državne birokratije – Pakistan, Trinidad i Tobago ili Belorusija.

Reforme, ili…

Teško je poverovati da će upravo Pasok moći, ili hteti, nešto da popravi kada je reč o grčkoj bedi. Upravo je Pasok u vremenima njegovog osnivača, Andreasa Papandreua, oca sadašnjeg premijera, u grčku političku svakodnevicu ukorenio klijentizam. Njegov sin, Jorgos, proteklih godina pokušao je da modernizuje stranku i time je predupredio unutarpartijsku pobunu protiv sebe. On je shvatio da Grčku može da promeni tek nakon što reformiše Pasok. Da li će mu to uspeti pokazaće već prve dve godine na vlasti. Tokom predizborne kampanje Papandreu nije pokazao ozbiljnu nameru da se uhvatii u koštac sa moćnim sindikatima i zastupnicima mnogih partikularističkih interesa u Grčkoj. Ukoliko brzo ne sakupi hrabrost za to mogao bi završiti kao i predhodnik.

faz/nb/zbs