1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Govori Ismail Kadare

Najpoznatiji albanski pisac je danas Ismail Kadare. On živi u Parizu, u emigraciji, ali piše na albanskom jeziku, i njegove knjige se prevode i objavljuju na svim jezicima sveta.

Iz Tirane je Ismail Kadare svojevremeno emigrirao u Pariz

Iz Tirane je Ismail Kadare svojevremeno emigrirao u Pariz

Kadare je i politički angažovana ličnost. Njegove izjave u vezi sa razvojem na Balkanu se posebno prate. Posebno u vezi stanja na Kosovu. A poznato je da se Kadare zalagao za samostalno Kosovo. Koleginica iz albanske redakcije našeg radija, Mimoza Keljmendi, je razgovarala sa albanskim piscem. I čujte njegove stavove o razvoju na Balkanu.

Na pitanje kako objašnjava da političari, mediji i javnost ostaju nezainteresovani za probleme korupcije u Albaniji i na Kosovu, Ismajil Kadare je rekao:

Jedan od najvećih problema Albanaca je banalizovanje onoga što je loše. Loše je podignuto na nivo opšteg, tako da javnost na njega reaguje tupo. Utoliko je to onda pobeda Lošega, jer ako nema protivljenja Lošemu, ako se ne čuje nikakva reakcija, onda to jeste pobeda Lošega. U totalitarnim režimima je banalizovanje negativnih pojava uvek bilo licemerje. A svi su uvek znali da se lagalo od jutra do mraka, da su lagali svi, i političari, i štampa, pa i sam narod je na laži odgovarao lažima. To je u diktaturama tipična igra. Nažalost i demokratija zna za takve igre. I u demokratijama se obrću stvari. Loše se predstavlja bezazlenim i važnim, sve u ime nekakvih principa. To je najgore po narod. Sada je dostignuta nulta tačka. Valja se negativnostima usprotiviti. Nije tačno da moderna vremena idu bez morala. A takva propaganda postoji ne samo na Balkanu, nego i na Zapadu. Kao, moral je staromodna pojava. Ma ne. Ne ide to. Pa to su (jebi ga) i opasne stvari. I to mora odmah da se promeni. Pa mi smo suočeni sa korupcijom, a ona ugrožava bezbednost jedne države.

Na pitanje, ko je kriv za takav razvoj, Kadare je rekao:

Ima tu mnogo faktora. Oni nastaju sporo. A njihov zbir vodi u moralnu propast. U Albaniji ima, na žalost malo odgovornosti, a isto važi i za Kosovo. Često se previđa ono što je suštinsko. Uvek postoji organizovano, plansko stvaranje pometnje u mišljenju, i u Albaniji i na Kosovu. Rekao bih da u poslednje vreme na Kosovu ima pokušaja zahlađivanja odnosa između Kosova i Zapada. U strukturama vlasti postoje ljudi kojima to odgovara.

Ko je u tim krugovima, glasilo je sledeće pitanje, a Kadare je na njega odogovrio:

Takvi postoje na Kosovu i izvan Kosova. Oni su povezani. Svakako preovladava u Srbiji osnovno raspoloženje da se na Kosovo gleda zahlađenije, da Kosovo gubi svoju veliku šansu da uživa simpatije Zapada. Cilj je da Kosovo izgubi svoje veze i da se one čak preobrate u neprijateljstvo. Srbija je aktivna, i preko njenih ljudi na Kosovu. Ko su ti ljudi? To su – dozvolite mi jednu frazu – to su i Albanci koji nisu pri svesti, i koji su prodani. Oni su deo javnog mnenja, politike, deo kosovske mafije. Marks je rekao ”komunisti nemaju domovinu”. Danas se može reći: Mafijaši nemaju domovinu. Srpske, crnogorske i albanske mafijaške strukture beskrupulozno rade zajedno. Sa tog stanovišta su baš i ”moderni”. Dopada im se ta saradnja. Zato oni i nisu zainteresovani za približavanje Kosova Zapadu. Isto važi i za Albaniju. Razlika je jedino što se u Albaniji radi o starim komunistima i što im je komunizam u genima, i što suštinski mrze zapad. Oni zaista maštaju o sejanju mržnje između Albanaca i Zapada. To isto na Kosovu žele Srbi, prodati Albanci i mafijaši. Niko nigde tu ne želi zbližavanje Albanaca sa Amerikom i Evropom, jer to bi poremetilo planove ponekim političarima, mafijašima i biznismenima koji rade preko organizovanog kriminala.

Na pitanje da li kod Albanaca ima i pozitivnih tendencija, Kadare je rekao:

Da, Albance krase dva sigurna amblema koji dokazuju da nisu oni samo takvi kako ih često predstavljaju. To su Majka Tereza i Skenderbeg. Albanci moraju da svoj humanizam protivstave propagandi da su, navodno, divlji narod. Stoga je na nama da se držimo Dobra i Istine.Takvo delovanje je važno u stvaranju novog sistema vrednosti na Balkanu. Treba pokazati da je moguće prijateljstvo među balkanskim narodima. A pomodno je već postalo da se u slučaju zavađenost i pocepanosti naroda odmah za primer uzimaju Balkanci. Moramo se tome protiviti. Moramo raditi na promeni takvog imidža. I na tome treba da radimo zajedno. Pa ipak smo mi u istoj kući, na balkanskom poluostrvu.

  • Datum 21.01.2005
  • Autor Mimoza Keljmendi
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAoR
  • Datum 21.01.2005
  • Autor Mimoza Keljmendi
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAoR