Ovi dani na političkoj sceni Nemačke podsećaju na obrnutu verziju filma „Povratak u budućnost" – velike partije vide svoju budućnost u povratku na linije fronta koje su poslednji put važile 2000. godine. To je za njih bilo dobro vreme – Socijaldemokrate (SPD) nisu imale pravu konkurenciju sleva, a konzervativci nisu imali ozbiljnog takmaca zdesna.
A danas? Konkurencija posrće. Desničarska Alternativa za Nemačku je u poslednje vreme žestoko izgubila na popularnosti i prema anketama dolazi na nekih osam odsto podrške, kao i Levica. Predviđa se dalji pad ove dve partije sa suprotnih krajeva političkog spektra. Zeleni su takođe potonuli. Od toga, međutim, ne profitiraju demohrišćani. Kajmak u velikom stilu skuplja SPD sa Martinom Šulcom koji oko sebe širi miris prošle slave.
Hoće li i politika biti kao pre? Šulc delimično već odustaje od sporne Agende 2010, masivnih rezanja socijalne države koja je preduzeo poslednji socijaldemokratski kancelar Gerhard Šreder. On je tada bio suočen sa visokom nezaposlenošću i drugačijim duhom vremena. Stvorio je reformu koja je paradoksalno širom sveta postala uzor – za konzervativce i liberale. Ali SPD je do danas patio pod tim balastom, između ostalog jer se kao reakcija na Agendu konsolidovala nova partija, Levica, koja im od tada otima birače.
U međuvremenu su i demohrišćani saznali kako to izgleda: Angela Merkel je želela da učini svoju partiju primamljivom za moderno urbano stanovništvo. Mnogim konzervativcima je to bilo previše i, najkasnije sa finansijskim spasom Grčke i otvaranjem granica za izbeglice, okrenuli su leđa demohrišćanima i u velikoj meri prigrlili Alternativu za Nemačku. I levo i desno među populistima su bivši visoki funkcioneri dve velike partije – poput bivši socijaldemokrate Lafontena u Levici ili bivšeg demohrišćanina Gaulanda u Alternativi. Birači su takođe otkinuti dvema velikim partijama.
Prošle sedmice je Martin Šulc najavio da želi da produži period u kojem radnik koji ostane bez posla dobija pomoć za nezaposlene. Angela Merkel je preko svog ministra unutrašnjih poslova progurala obiman paket mera za više deportacija tražilaca azila iz Nemačke. SPD dakle igra na socijalnu pravdu, Unija na bezbednost. Zbogom neoliberalnoj Agendi, kažu socijaldemokrate, dok se konzervativci opraštaju od dobrodošlice koju su poželeli izbeglicama. Ako time SPD načini Levicu izlišnom, a CDU isto učini sa Alternativom, onda će sve biti kao pre i obe partije će imati po osam odsto podrške više – to je smeli san u partijskim centralama velikih.
Pitanje je samo ko će imati koliko uspeha na krajevima političkog spektra i kako će reagovati birači koji su negde u centru. Trenutno deluje da je SPD daleko uspešniji i da kupi birače sa oba kraja kontinuuma. Birači sa krajnje levice su oduševljeni kritikom Agende, dok su protestni glasači Alternative za Nemačku oduševljeni što se pojavila prava alternativa Merkelovoj. Obično se kaže da se izbori dobijaju u sredini političkog spektra. Ali dve velike partije očigledno moraju da poentiraju i špagom između levog i desnog krajička biračkog tela. Možda sa njima, na kraju, profitira i nemački višepartijski sistem.