Gorak život invalida u Moldaviji | Graditelji mostova | DW | 20.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Graditelji mostova

Gorak život invalida u Moldaviji

Ustav Republike Moldavije garantuje „posebnu zaštitu građanima sa invaliditetom“. Međutim, u praksi je drugačije. Korupcija u državnim službama i nedovoljna socijalna integracija, glavni su problemi u ovoj oblasti.

Sve ukupno u Moldaviji ima 47 specijalnih škola i domova, kao i 300 organizacija, nadležnih za osobe sa invaliditetom. One pružaju podršku građanima sa posebnim potrebama, ali u najvećoj meri zahvaljujući donacijama inostranih organizacija. Na duže staze briga o invalidima u Moldaviji ne može da funkcioniše. Toga su svesni i direktori ovih škola i domova. „Šta će se dogoditi, kada više programa pomoći iz inostranstva ne bude bilo“, pita se Igor Mereakre, šef moldavske organizacije „Motivatia“. „Svedoci smo događaja u Rumuniji i Poljskoj. Kada novca iz stranih fondova više nije bilo, a ni sredstava iz fondova EU, par ustanova je počela da subvencioniše država, ostale su zatvorene.“ Alternativa bi mogla da bude angažovanje i integracija osoba sa invaliditetom u proces proizvodnje. „Već imamo dobra iskustva u poljoprivrednom sektoru, recimo kod uzgoja zečeva. U tom procesu je već bilo angažovanja invalida kao radnika“, priča Mereakre.

Skandal bez ozbiljnih posledica

Ein Mann mit Behinderung bettelt in Chisinau

Borbi za osnovna prava nikad kraja

Na probleme u moldavskim domovima za invalide, pažnju je prošle godine skrenuo veliki skandal. Jedan građevinski radnik angažovan na obnovi doma u gradu Orhej, objavio je snimak zabeležen mobilnim telefonom, u kojem deca-štićenici govore o teškoj zloupotrebi. U tom video snimku, mališani govore o brutalnom nasilju, čak i o udarcima lopatom.

Luiza Artiomenko, koja u ovom domu radi kao logoped, potvrdila je da osoblje u kontaktu sa starijom decom pribegava batinama. Ispostavilo se da su neke deca bila primorana i na rad, a nekoj je donošena hrana sa smeća. „Prema deci se brutalno ophode“, kaže Artiomenko. „Zaposleni u ovom domu govore i tome kako su u supi namenjenoj deci sa invaliditetom pronalazili crve. Deca toga nisu svesna, pa na kraju crva i pojedu.“

Godine 2012. u medijima se pojavila reportaža o domu u Orheju, koja potvrđuje šokantne priče. Ispostavilo se da je boravak za štićenike u ovom domu gori nego što se mislilo. Kamera jedne moldavske televizije zabeležila je kako decu zaključavaju u toalete i kako ih tamo dugo drže bez hrane i vode. Doduše, direktor ove ustanove odbacuje sve optužbe. Uprkos svim saznanjima i žestokoj javnoj debati, skandal je prošao bez većih posledica. Internat je nastavio sa radom, a zaposleni su prošli nekažnjeno.

Screenshot Bericht über Skandal im Kinderheim in Orhei Republik Moldau

Skandal u Moldaviji

Korupcija i ambiciozni planovi vlasti

U nekadašnjoj sovjetskoj republici Moldaviji, relativno maloj zemlji sa četiri miliona stanovnika, živi oko 8.000 invalida, kojima je konstantno potrebna pomoć. Tek od ove godine (2013), osobe sa invaliditetom koje nemaju osigurano mesto u nekom domu ili nadležnoj ustanovi, imaju pravo na pomoć države. Odnosno na pomoć trećeg lica, kojeg bi morala da finansira država. Istovremeno, i pored ovih propisa, moldavska vlada nije obezbedila novac za finansiranje angažovanih pomoćnika. Mesečna primanja nekog ko bi svakodnevno pružao pomoć osobi sa invaliditetom, bila bi na nivou od 36 evra. Tim novcem, ilustracije radi, u Kišinjevu možete kupiti četiri kilograma mesa.

Od građana se može čuti kako se za izdavanje potvrde o invalidnosti, državni službenici često podmićuju. Podaci nacionalnog Centra za borbu protiv korupcije u Moldaviji to potvrđuju. Navodno se za potvrdu, zavisno od stepena invalidnosti plaća između 125 do 315 evra. Korupcija u ovoj oblasti je tako daleko odmakla, da ima i slučajeva gde zdravi ljudi dolaze do potvrda, kako bi se okoristili o državne beneficije za hendikepirane građane. Jer oni imaju pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu, kao i na invalidsku penziju, bez obzira na godine starosti.

Valentina Buliga, Ministerin für Arbeit, Familie und Soziales - Chisinau, Republik Moldau

Valentina Buliga

Moldavskim zakonima je do skora bilo definisano tri stepena invalidnosti. Vlada u Kišinjevu je na kraju ukinula tu podelu, a umesto toga uvela obavezni pregled i razmatranje slučaja pred specijalnom komisijom, koja će građanima na kraju ponuditi odgovarajući socijalni i rehabilitacioni program. Zbog toga je ove godine osnovan nacionalni Savet za priznavanje invaliditeta. „Nove strukture će omogućiti bolje staranje o deci i odraslima sa invaliditetom, ali i angažovanje kvalifikovanog medicinskog osoblja“, izjavila je ministarka rada Valentina Buliga. „Za svakog invalida mora biti izrađen socijalni i zdravstveni plan posebno.“

Nedostatak društvene integracije

Ništa manji problem za osobe sa invaliditetom jeste pristup obrazovanju. Od oko 16.000 hendikepirane dece u Moldaviji, prema podacima UNICEF-a, gotovo 6.000 nema organizovanu nastavu. Situacija je utoliko dramatično što je svest građana Moldavije o ovom problemu na veoma niskom nivou, jer 41 odsto roditelja i čak 50 odsto nastavnika ne prihvata mogućnost da deca sa invaliditetom pohađaju nastavu u redovnim školama, pokazuje jedno istraživanje. Uz to, samo dva odsto dece ometene u razvoju, izjavilo je da imaju prijatelje među drugom decom. Sve u svemu, budućnost dece sa invaliditetom u Moldaviji, nije nimalo svetla, jer bez mogućnosti da se školuju, ne mogu ni da se integrišu u društvo, a o zaposlenju mogu samo da maštaju.

Autor: Vitalij Čalugareanu
Redakcija: Jakov Leon