Golem: Kad se čovek meša u božja posla

Ova opera je pravi raritet. Muzički direktor opere u Bonu Štefan Blunijer oduševljen je svojim otkrićem:

„Muzika je veoma čulna, ima divnih melodija, kvaliteta koji se može se uporediti sa Rahmanjinovim i Pučinijem. Scene su vrlo suptilne, dramski bogate. Prikazana je čitava paleta osećanja, veoma efektno.“

Golem je jedina opera koja se završava solom basa. Nema tu herojskih tenora - protagonisti su duboki muški glasovi: bariton i bas.

Opera napisana uoči Trećeg rajha

Zašto je uprkos svim tim finesama, ova opera tako retko izvođena? Štefan Blunijer kaže:

„Mislim da je razlog istorijski. Dakle, ova priča je veoma jevrejska. Opera je napisana skoro neposredno pred Treći rajh i, naravno, posle toga nije više igrana – logično. Mislim, da to takođe nije baš odgovaralo u strukturno interesantnoj posleratnoj Nemačkoj. Sada možda imamo ponovo neku vrstu renesanse. Trend ide u pravcu neke nove čulnosti. Pučini je, takođe, ponovo sve omiljeniji. Verujem da će, kada to dopre do svesti ljudi, ta opera imati velike šanse da se, makar povremeno, pojavljuje u programima operskih kuća.“

Blunijer je u Bonu, a i šire izazvao diskusiju stvaranjem nove tradicije - izvođenjem opera koje se su nepravedno zaboravljene ili retko igrane. Prošle godine, to je bila opera „Kralj Rodžer“ Karola Šimanovskog.

„Ja spadam u dirigente koji su radoznali i ne želim da se uspavam na lovorikama svojih uspeha. Tragam za operama za koje sam uveren da moraju biti izvedene. Publika je na gubitku ako nije tako nešto čula u svom životu.“

Nadmeno mešanje u božja posla

Priča o Golemu, čudovištu od gline i priča o tragičnoj ljubavi, nadi i spasenju, o težnji za moći i o smrti – to je više od priče koja čini jednu dramu, kaže rediteljka opere Andrea Švalbah:

„S jedne strane, reč je sigurno o mitu. Ali radi se i o jednoj zajednici, u okvirima jednog društva u kojoj se postavlja pitanje: kada od žrtve postaje zločinac i kada zločinac postaje žrtva. Reč je o čoveku koji se nadmeno meša u božja posla i koji nema nikoga ko može da ga koriguje. To je bez sumnje, jedna veoma aktuelna priča.“

Švalbah i njen tim su zbog toga svesno odustali od svega folklornog; ni Prag kao mesto ne igra nikakvu ulogu u njenoj postavki. Scena je pod kupolom – što simboliše zaštitu, ali izolovanost zajednice. Na kraju je kupola uništena, Golem i Lea su mrtvi, ljudi su prestrašeni i bespomoćni.

 Kornelija Rabic / Dijana Roščić

Nastanak legende o Golemu

 

Jedna od najstarijih legendi u Evropi, a vezana za jevrejstvo, jeste priča o Golemu. Kada govorimo o Golemu, govorimo o prastaroj ljudskoj čežnji da se uzdigne do boga, da mu bude ravan. Da bude i sam tvorac života od mrtve materije. Kao što je bog stvorio prvog čoveka, Adama, po svom liku i od gline, tako je stvoren i Golem – nakaza jer je od čoveka, a ne od boga.

Ime Golem pojavljuje se još u Starom zavetu (Psalm 139, 16) I na hebrejskom znači „još neoblikovana masa“. U talmudu i jevrejskim legendama, Golem se definiše kao nešto nedovršeno I kao embrion.

Golem je u konkurenciji sa Adamom. „Adama“ na hebrejskom znači „zemlja“, dakle biće nastalo od zemlje, kojem je Bog udahnuo život i podario mu moć govora. Nasuprot tome, od 12. veka, golem označava nemog čoveka, ograničenih sposobnosti, aseksualno i sterilno biće, veštački stvoreno od zemlje ritualima magije.

U arapsko-antičkoj usmenoj tradiciji golem je bio bezopasni čovek – automat, sluga i neka vrsta homunkulusa bez duše, koji, za razliku od kasnije nastalog Frankenštajna, nije oživljen uz pomoć moći prirodnih nauka, već verskih-rituala.

U ranom srednjem veku u Knjizi postanja pojavljuje se jedan komentar nastao u Vormsu, jednom od najstarijih gradova Evrope. U njemu se pominje Kabala i ritual oživljavanja nežive materije. U Talmudu se navodi da su goleme mogli da stvaraju posebni, sveti ljudi, koji su mudrost i razne moći stekli zbog naročite bliskosti sa bogom. Golemi, slični po svemu čoveku, ipak nisu mogli da govore.

Rabi Lev – najpoznatiji praški rabin

S obzirom da je stvaranje golema bilo pripisivano jevrejskim učenjacima, posebnim mudracima i rabinima, legende o golemima naročito su cvetale u srednjovekovnom Pragu. U to vreme, u Pragu se nalazila najveća jevrejska zajednica u Evropi, sa mnogo značajnih rabina. Najpoznatiji među njima bio je Rabi Lev. Osim toga, bilo je to vreme cara Rudolfa Drugog, koji je podržavao i podsticao razvoj nauke, okultizma i alhemije.

Među brojim legendama o Golemu, relativno česte su one o Šabengoju – biću stvorenom da bi obavljao poslove za jevreje na Sabat. Međutim najpoznatijima je ona koja potiče iz 1725. o golemu kojeg je navodno stvorio Rabi Lev, poreklom iz Vormsa.

Rabi Lev, uz pomoć svog zeta i još jednog mladića, stvara od zemlje golema, čiji je zadatak da jevreje spasi od večitih pogroma. Međutim, Rabi gubi kontrolu nad njim i mora da ga uništi.

Dijana Roščić