1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Golem: Kad se čovek meša u božja posla

Težnja da se stvori novi čovek oduvek je inspirisala umetnike. Škotsko-francuski kompozitor Ežen Dalber napisao je 1926. operu „Golem“. Ona spada u zaboravljena dela 20. veka, a ovog januara imala je premijeru u Bonu.

default

Statua Golema u Pragu

Ova opera je pravi raritet. Muzički direktor opere u Bonu Štefan Blunijer oduševljen je svojim otkrićem:

„Muzika je veoma čulna, ima divnih melodija, kvaliteta koji se može se uporediti sa Rahmanjinovim i Pučinijem. Scene su vrlo suptilne, dramski bogate. Prikazana je čitava paleta osećanja, veoma efektno.“

Golem je jedina opera koja se završava solom basa. Nema tu herojskih tenora - protagonisti su duboki muški glasovi: bariton i bas.

Opera napisana uoči Trećeg rajha

Zašto je uprkos svim tim finesama, ova opera tako retko izvođena? Štefan Blunijer kaže:

„Mislim da je razlog istorijski. Dakle, ova priča je veoma jevrejska. Opera je napisana skoro neposredno pred Treći rajh i, naravno, posle toga nije više igrana – logično. Mislim, da to takođe nije baš odgovaralo u strukturno interesantnoj posleratnoj Nemačkoj. Sada možda imamo ponovo neku vrstu renesanse. Trend ide u pravcu neke nove čulnosti. Pučini je, takođe, ponovo sve omiljeniji. Verujem da će, kada to dopre do svesti ljudi, ta opera imati velike šanse da se, makar povremeno, pojavljuje u programima operskih kuća.“

Premiere der Oper Der Golem an der Oper Bonn

Premijera opere održana je 24.1.2010. u Bonu

Blunijer je u Bonu, a i šire izazvao diskusiju stvaranjem nove tradicije - izvođenjem opera koje se su nepravedno zaboravljene ili retko igrane. Prošle godine, to je bila opera „Kralj Rodžer“ Karola Šimanovskog.

„Ja spadam u dirigente koji su radoznali i ne želim da se uspavam na lovorikama svojih uspeha. Tragam za operama za koje sam uveren da moraju biti izvedene. Publika je na gubitku ako nije tako nešto čula u svom životu.“

Nadmeno mešanje u božja posla

Priča o Golemu, čudovištu od gline i priča o tragičnoj ljubavi, nadi i spasenju, o težnji za moći i o smrti – to je više od priče koja čini jednu dramu, kaže rediteljka opere Andrea Švalbah:

„S jedne strane, reč je sigurno o mitu. Ali radi se i o jednoj zajednici, u okvirima jednog društva u kojoj se postavlja pitanje: kada od žrtve postaje zločinac i kada zločinac postaje žrtva. Reč je o čoveku koji se nadmeno meša u božja posla i koji nema nikoga ko može da ga koriguje. To je bez sumnje, jedna veoma aktuelna priča.“

Švalbah i njen tim su zbog toga svesno odustali od svega folklornog; ni Prag kao mesto ne igra nikakvu ulogu u njenoj postavki. Scena je pod kupolom – što simboliše zaštitu, ali izolovanost zajednice. Na kraju je kupola uništena, Golem i Lea su mrtvi, ljudi su prestrašeni i bespomoćni.

Autorke: Kornelija Rabic / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

U nastavku:

Nastanak legende o Golemu