1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Golem i njegov tvorac

Prag je pun priča o starim kućama i pitoresknim sokacima. Ali jedna od najpoznatijih jeste priča o Golemu, figuri stvorenoj pre četiri veka kako bi zaštitila Jevreje od opasnosti. Po čuvenju ona je prevazišla svog tvorca

default

Jevrejska četvrt u Pragu

Članovi pokreta Habad okupili su se na Sabat. Napred, u maloj sinagogi, stoji Manis Baraš, rabin. Baraš je mlad Amerikanac. Već 15 godina živi u Pragu. Jedan njegov veliki uzor namamio ga je u ovaj grad. Juda Lev, veliki rabin iz Praga, koji je preminuo pre tačno 400 godina.

Jüdisches Viertel in Prag August 2009

Grob jevrejskog mudraca Leva

"Jednom mesečno idem na njegov grob i tamo se molim. Kod Jevreja postoji verovanje da jedno mesto može da odiše svetošću. Tako je na primer sveto mesto na kojem se nalazila sinagoga, čak i ako je više nema. Ja mislim da se ovde, u jevrejskoj četvrti Praga, ponekad oseća da su to sveta mesta."

Do dan danas rabin Lev važi za jednog od najvećih mislilaca jevrejske vere, za majstora Kabale, mistične tradicije Jevreja. O njemu postoje bezbrojne legende. Kada je Juda Lev na početku 17. veka živeo u Pragu, vladao je monarh Rudolf Drugi. Rudolf je podsticao nauku i umetnost. Pod njegovom vladavinom procvetala je jevrejska četvrt. I nastala je legenda o Golemu. Rabin Lev je navodno oživeo ovu figuru od gline. Zadatak Golema, koji je imao nadljudsku snagu, bio je da štiti Jevreje od napada i da ih čuva od opasnosti. Arno Parik iz Jevrejskog muzeja u Pragu kaže:

"I danas Golem fascinira ljude. Međutim, legenda o njemu odvraća pažnju od Jevreja i same ličnosti rabina Leva."

Masovni proizvod

Legenda o Golemu postala je masovni proizvod - prodavnice suvenira prodaju majice sa njegovim likom, šolje i kič slike. Prema oceni rabina Manisa Baraša nepravedno je što se o velikom misliocu rabinu Levu govori samo u vezi sa Golemom. I 400 godina nakon njegove smrti u jevrejskom Pragu on i dalje uživa veliko poštovanje.

Autori: K. Kiršgesner / M. Veljković

Odg. urednica: I. Ivanović

  • Datum 12.09.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JdX1
  • Datum 12.09.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JdX1